fbpx

Mesec: avgust 2021.

Objavljeno

Tamna strana meseca

PROLOG. desilo se to na četvrtak, koji nije bio čak ni crveno slovo. tačno u 01.43 pm što bi rekli oni preko bare. što su istrebili neke druge koji im nisu bili po volji. na srpskom sam već zaboravio vreme i dane. jebi ga. kome je to uopšte važno. i došla je iznenada. ta MISAO. da ću DA UMREM. i JA. i da neću moći da živim do kraja života. kakvo sranje. padoh u bedak i otvorih novu flašu. ŠTO JA je bilo prvo što sam u svom sjebanommozgu počeo da mislim. uhvatio me strah. ko planina seo na mene i počeo da me stiska. nije pomogla ni muzika. ni burbon. ni gole žene. shvatio sam da je đavo odneo šalu. ta se ideja uselila u mene i nije htela da ode. rasla je ko kancer. počeo sam da se tresem, kukam,plačem. NEĆU da umrem. oću da živim večno. zauvek. nek svi drugi pomru samo ja ne. SAMO JA NE. molio sam, ponavaljao mantru, seo u lotus, očajnički verglao drhtavim glasom sve afirmacije kojih sam mogao da se setim, obrnuo sam se na glavu i počeo da meditiram. al džaba. nije vredelo ništa. onda sam pokušao da se setim odakle je misao stigla. jebem joj mater. i setih se pa mi bi malo lakše. stigla je od energetskih vampira sa kojima sam sinoć bio. izgledali su sasvim obično ali…crkli dabogda svi do jednog. Ti vampiri sisaju život iz tebe. obično su ti prijatelji i poznanici. žive od tebe. ni ne primetiš. a kada shvatiš onda je obično kasno. mogu da ti budu muževi, žene, kumovi i šefovi…Oni žive na tamnoj strani meseca. Ja sam bio tamo. I zato ti pričam ovu priču.

ČIN PRVI. društvo likova i likuša u četrdesetim i pedesetim. šareno. više razvedenih nego bračnih. poneko ko je odlučio da mu je najbolje da bude sam. da ga drugi ne gnjave i da ga ne bije baksuzluk. tu je bilo i nekih što pre podne mrze sebe a od podne ceo svet. pa neki menadžeri i bankarski službenici. neke ocvale lepotice u potrazi za čudesnim. pa dva lika – jedan frojd drugi gurđijev. pa jedan umetnik od glagola umetati. dece nije bilo. a ni životinja. hvala bogu. uglavnom UŽAS. i ja. sedim i povremeno prdnem. onako kurvanjski da se ne primeti. jebe me kevin pasulj. tema: ZDRAV ŽIVOT.

uzmi probaj ove bobice gondžu iz sibira. Šta? kažu da su odlične za krvne sudove. A jel ste probali vegi hranu. Šta? pa ono vegeterijanci, znaš ne jedu meso. A i mleko je otrov. Kažu u sve se trpa soja. I ona je otrov. Ja voće više ne kupujem ni na pijaci. Seljaci samo što ne seru u njega. Jeste i ja sam tako čula, imam jednog seljaka…Kakvi seljaci. I oni su govnari. Puno pesticida. Jadne životinje, kako ih ubijaju u klanicama. Ja pijem samo vitamine, one američke, u kapsulama. Kažu da je vežbanje majkamara. Aha. Teretana je čudo. idem dvaput nedeljno na KARDIO. I ja. Ja idem na jogu, kaže jedna debela što izgleda ko debela Berta iz remarkovog romana na zapadu ništa novo. ona što za opkladu vadi ekser dupetom iz zida. njoj ni joga ne može da pomogne. kad osetim zadah ćelavog do mene, uplašim se..Kuvanje ne valja. prženje ne valja. Roštilj ne valja, takođe. Ja jedem samo povrće i voće presno, kaže ćelavi i češe se iza ogromnog uveta. Izgleda ko minut pred smrt. Taj će uskoro da baci kašiku mislim se, al ne kažem. Jeste gledali sinoć na teveu, upada onaj frojd, bila emisija od M.B. o presnoj hrani. Pa nisam konj da jedem travu kaže umetnik i izbaci nešto nalik na smeh, mada je zvučalo ko verglanje kad umre akumulator. glupost od potočića prerasta u bujicu. cunami idiota. Zapalim cigaretu i drmnem ostatak burbona. osećam strah. pipci energetskih vampira puze po mojoj kičmi i klize ka vratu. panika mi steže srce. osećam da dolazi žuta minuta. Mumio je zakon, kaže bankarka u ranim četrdesetim i prekrsti butke. sevnu podvezice i golo meso. razvedena, bez prikolica, idealka. Gurđijev, nalik na propalog hemingveja, počeše bradu, namesti stomačinu ko dve fudbalske lopte i počne da bali na bankarkinu ženskost. balim i ja, al manje. pomislim na hopa cupa al odmah me prođe jer me ludača od prekoputa, bez sisa i kose, po zanimanju nedojebani psiholog, strelja očima i ubije mi svaku muškost. Morate da probate imelu, kaže i baca strele ka meni. možda joj se sviđam? da ga jebeš. prdnem tiho i malo se pomerim da se izvetri. ćelavi sa gađenjem frkne kroz nos. zato u kini i japanu ima najviše stogodišnjaka kaže i kezi se bankarki. šta bi vi, jebote, kažem a osećam kako energija života curi iz mene. Niko ne može da živi večno, jel da? nastade tišina. gledaju me ko da sam se usro. dal zato što sam prvi put za celo veče nešto reko ili što sam odvalio glupost. zbog oboje, verovatno. vidim da sam usro motku. tražim izlaz, dahćem, sad bi da okrenem na šalu, al kasno. pa, svi ćemo da umremo, kaže bankarka i opet prekrsti noge. dal ima ćega ispod, mislim se i pokušavam da zamislim scenu. al džabe. vampiri osetili krv. osećam sve više pipaka na mom vratu. štos je da se živi KVALITETNO, kaže frojd sa visine i gleda me ko da sam vanzemaljac. Aha, kaže debela, hrana je život, šta ti sipaš u svoja kola, kaže čelavi. Samo kvalitetno, a u sebe samo đubre, crvkuće psihologičarka i gubi interes za mene. Ti si izgubljen slučaj kaže Gurđijev i gleda me sažaljivo. zato tako i živiš. Ništa meni ne fali, opet ću ja. čovek treba sve da jede, kako mu dato, mi ionako ništa ne znamo, počnem da verglam. Kako to misliš kaže jedna od ocvalih lepotica i gleda me sa visine. Šta si ti, mesožeder?Smeh. Čovek voli jagnjeće brigade, ispali bankarka. Još jači smeh. krelac još živi u prošlom veku. ludača sa psiho diplomom se kikoće, grakće ko vrana. Pokušavam da povežem neku smislenu rečenicu, al iz usta ništa ne izlazi. Gledaju me belo. shvatim da se ne uklapam i da sam opet posto ekser. virim, jebi ga. Sve je to sranje, kažem. Jeo, ne jeo, ionako ćemo svi da umremo. Samo treba imati meru, zacvilim. Džabe. pipci za vratom mi pumpaju život napolje. postao sam žrtva. onaj što se razlikuje. kreten koji je drugačiji. etalon za sve što ne valja. izrod i otpadnik. treba ga samleti. miriše na mleveno meso. razgovor je naglo umro.

Skupim ono malo života u dlan, ustanem i odem. jedva sam nabo vrata. kola sam tražio pola sata. i nisam bio svestan da sam zapatio MISAO. onu sa početka teksta. virus smrti se uselio u mene i počeo da se množi. tiho i neosetno. vreme je prolazilo . iskenjam se i odem da spavam. nisam ni znao da sam postao drugi čovek.

ČIN DRUGI. prodavnica zdrave hrane. uteturam se unutra, gonjen potrebom za životom. virus misli o smrti radi poso. dobar dan. dan. izvolite? jel imate nešto protiv smrti, kažem u jednom dahu, glupača ne vidi da mi se žuri, samo bulji u neverici. Molim? Šta rekoste? gleda me kao kretena. nešto za večan život, opet ja tvrdoglavo. nešto zdravo. dođe još jedna, liči na gazdaricu. gleda me strogo preko đozluka od -5. vidim da me mrzi u startu. Šta vama treba gospodine? nešto za zdrav i večan život gospođo. bobice. mumija. ulje od lana. domaća hrana. sušeno voće neprskano. proso. ražani hleb. bilo šta samo da ne umrem, dahćem izbezumljeno, a osećam kako vreme i život curi izmene. otače se ko raso iz kupusa. vama treba doktor, kaže ona. meni klecnu kolena. zar se TO već vidi na meni? ne treba kažem, al shvatim da samo otvaram usta. glas neđe da izađe. i on se usro od straha. vidim ona mlađa okreće telefon, nešto priča u slušalicu usplahireno. odjednom se smrklo. izgleda da je neko ugasio svetlo, pomislim. osetim kako me neko hvata pod miške. guraju neki krevet pod mene. ubace me u neka kola. sirena zavija. ugledam svog psa kako me gleda i laje besomučno. da popizdiš. padne mrak.

NIJE TEBI NIŠTA BUDALO. bolnica. dve sise nešto čačkaju oko mene,oće da izađu iz brusa napolje. dobar dan kaže vlasnica sisa i smeje se. smejem se i ja automatski. kako ste, kaže neki ozbiljan čovek u belom, i gleda u mene brižno. mora da je doktor. dobro kažem. jel sam umro? ha? al nešto mi lepo, uopšte nisam zabrinut. dobro ste kaže doca, samo ste pali u nesvest. aha. jebi ga. znači živ sam. da, kaže on i smeška se. možte kući. uzeli smo vam krv, mokraću, ekg, uzorak ovaj i onaj, sve je super zdravi ste ko dren, ništa vam ne fali. Jel, kažem ja. A virusmisao? Kakav virus, kaže doca. Nemate ništa. Ma imam, kažem ja, zato umalo nisam umro. Gledaju me sise i on ko ludaka. vidim da mi ne veruju. za virus smrtmisao nikad nisu čuli, to je više nego očigledno. kakav bedak. jebeš medicinu i normalnu i alternativnu. Sve su analize odlične, opet će on. ovde potpišite pa možete kući. Neću da poptišem ništa kažem ja. imam virus. došo neki grmalj u zeleno belom i tutno mi stvari. posle me ispratio napolje. ljubazno. za knjižicu me nisu ni pitali.

EPILOG. tišina se navalila na moju sobu svom snagom. lampa obasjava ekran. ekran je prazan. flaša prazna. ja prazan. sve je postalo praznina. samo onaj virus nije prazan. smrt je prelazna bolest. samo ti to još ne znaš. ugasim svetlo i legnem u mrak. jebi ga. ionako ništa nije večno, zar ne?

Objavljeno

Ubijanje života: živeti u prošlosti

Koliko često osećate da ne možete dalje? Koliko god se trudili, živite u prošlosti. Kao da nosite težak teret koji vas vuče na dno, kao živi pesak iz koga ne možete da se izbavite…Ovo je čest problem sa kojim se srećem u radu sa klijentima u radionicama terapijskog pisanja, i svaka napisana reč vredi mastila i papira.

„Pusti“, kažu vam prijatelji. Zvuči tako jednostavno, a osećate koliko je tako teško. Gotovo pa ne moguća misija. Ne možete prestati da se držite za nezadovoljstvo ili izdaju. Svaki put kada želite da idete dalje, prošlost pleni vašu nepodeljenu pažnju. Stalno čuči u stomaku i podseća vas na da je tu.

Budite sami sebi terapeut

U radionicama terapijskog pisanja naučite kako možete sam sebi da pomognete. Rešite se strahova, anskioznosti, stresa, depresije. Povežite se sa svojim unutrašnjim bićem i postanite najboljea verzija sebe.

POGLEDAJTE RADIONICE

Razmišljanje je neobična navika. To je kao gledanje loših filmova na Netfliksu. To se dešava kada nemožemo da se oslobodimo prošlosti. Opsednuti smo idejom da se tužne priče igraju bez prestanka u našoj glavi. Što više gledamo životni film, to nas više boli. I postanu obrazac neašeg mišljenja i doživjaja sebe isveta oko nas. Neprimetni. Tihi ubica našeg života.

Šta ako vam kažem da je moguće zaustaviti proces stanlog preživljavanja prošlosti i života i događaja koji su odavno prošli? Ali, prvo da shvatimo zašto zapnemo i postanemo robovi sopostvene životne istorije.Obično negativne.

Prestanite da se gubite u prošlosti

Ako ne možemo da promenimo prošlost, zašto je i dalje živimo?

Prema neuronaukama, mozak različito tretira negativne i pozitivne informacije. Negativna iskustva zahtevaju više razmišljanja i stoga se temeljnije obrađuju. To dovodi do toga da naš mozak postaje bolji u pamćenju neželjenih događaja.

Oživljavanje tužnih uspomena čini da se osećamo kao hrčak u točku – koliko god se trudili, ne možemo napred.

Ne možete promeniti način na koji vaš mozak radi. Ali možete se istrenirati da siđete sa točka. To zahteva presecanje emocionalne vezanosti za prošlost, posebno negativnih iskustava.

Obično teško prihvatamo da nas je neko povredio. Prepoznavanjem nesrećnog kraja osećamo se slabo i neugodno.

Eckhart Tolle  jednom je rekao, “Postoji tačna ravnoteža između poštovanja prošlosti i gubitka sebe u njoj. Možete prepoznati i naučiti na greškama koje ste učinili i onda kreni dalje. To se zove praštanje sebi “.

Shvatate poentu. Da biste nastavili dalje, morate da preoblikujete svoj odnos sa prošlošću. Terapija pisanjem i vežbe za raskidanje sa prošlošću predstavljaju odličan način da to i konačno i uradite.

Kako prestati sa stalnim razmišljanjem o prošlosti

1. Prestanite da se trudite da budete heroj svoje priče

Svi smo povređeni. To je tužno i sramotno – niko ne želi da izgleda slabo. Zbog toga konstruišemo našu idealizovanu verziju prošlosti. I krivite druge umesto da preuzmete svoj deo odgovornosti i razumevanja za ono što se dogodilo.

Sve u životu ima početak i kraj. Ne trebate nastaviti preispitivati svoju prošlost da biste je održali u životu. Pomirite se s krajem, posebno ako je bio ružan, i krenite dalje.

Pisanje pisama sebi i drugima u terapijskom pisanju nogo pomažu da zaista i uradite. Oslobađaju zglavljene emocije i doprinose boljei dubljem razumevanju događaja.

2. Ne dozvolite drugima da definišu ko ste vi

Optužujući druge kada stvari pođu po zlu, gubimo kontrolu. Dopuštamo im da definišu uslove kako živimo.

Ne možete da kontrolišete šta drugi ljudi rade, ali možete da kontrolišete kako reagujete. Fokusiranje na ono što su ljudi učinili (vama) odvlači pažnju. Vratite kontrolu nad onim čime možete upravljati i odlučite se za život pod vlastitim uslovima, a ne tuđim. U terapijskom pisanju pisanje priča ili terapuetske poezije pomaže nam da objektivnije sagledamo pravu prirodu traumatičnih događaja i krenemo dalje sa sopstvenim životom.

3. Naučite da praštate sebi

Kada nešto pođe po zlu, skloni smo da krivimo i sebe. Teško prihvatamo da grešimo i prepuštamo našem perfekcionističkom načinu razmišljanja. Otkačinjanje veza sa događajima u prošlosti pmoću vežbi terapijskog pisanja nam pomažu da zaista ostvarimo ovaj cilj.

Da li ste pogrešili? Dobro, svi grešimo to je prirodno i normalno. Naučite da praštate sebi. Greške se mogu ispraviti. Greške nisu konačno odredište, već stajalište koje nas priprema za putovanje. Moramo učiti od njih i nastaviti da idemo napred.

4. Ne dozvolite da vas problemi definišu

Kada toliko zaglavimo u problemu, postaje teško odvojiti događaj od onoga ko smo. Prema Ekartu Tolu, mi takođe stvaramo i održavamo probleme jer nam oni daju osećaj identiteta.

Vaše priče vas oblikuju, ali ne definišu vaš identitet. Ne dozvolite da gorko iskustvo postane ono što ste. Otpuštanje prošle priče stvara prostor za nove. Usredsredite se na ovde i sada i budite u miru sa sobom.

5. Izgradite teflonski um

Sve naše borbe potiču od vezanosti. Toliko smo zaljubljeni u nekoga da ne možemo da odvojimo „ja“ od „mi“. Toliko smo strastveni u svojoj karijeri da dopuštamo da nam nazivi poslova definišu identitet.

Nema ništa loše u tome što volimo nekoga ili naš posao. Problem je kada smo toliko vezani za njih da nam strah od gubitka ne dozvoljava da danas uživamo u njima.

Otpuštanje prošlosti nije zaboravljanje onoga što se dogodilo, već ispuštanje naših očekivanja. Ne patimo jer je veza završena. Patimo jer smo želeli da to traje večno.

Umesto da dozvolite da vam se slomljena očekivanja zaglave u umu, poštujte pozitivna iskustva – i prošla i sadašnja.

Pustite ljude i stvari da odu

Većina ljudi ne može da se oslobodi prošlosti jer ne ceni svoju sadašnjost. Preoblikovanje odnosa sa prošlošću zahteva da prestanemo da razmišljamo o tome kako stvari treba da budu i prihvatimo ih onakvima kakve jesu.

Kao što je Dalai Lama rekao, „Vezanost je poreklo, koren patnje; otuda je ona uzrok patnje“.

Otpuštanje prošlosti ne znači da stvari nisu bile dobre dok su trajale. Radi se o sećanju dobrih trenutaka, umesto da omogućite nesrećnom završnom oblaku čitavo iskustvo.

Želite li da se oslobodite prošlosti? Počnite tako što ćete ceniti ono što imate ovde i sada: svoju sadašnjost. Većbe terapijskog pisanja su zato vaš terapuet uvek pri ruci.

Čitamo se i pišemo!

Objavljeno

Picolovac

novembarsko hladnjikavo veče. sipi kiša. tašmajdanski park. zavijen u belo. meda i ja šetamo. slika ima sliku nema ton. tišina je zaglušujuća. čuje se samo magla oko nas. NIGDE nikoga. ili skoro nikoga. belo sibirsko krzno tapka i njuška. njemu je zanimljivo do mojega. uvlačim glavu ramena i guram ruke sve dublje u jaknu. pa ti sad voli životinje. SRANjE. kroz gusto granje. palim cigaretu i tešim se idejom o burbonu bez leda. počnem iz očaja da gajim skrivenu nadu da će LOV večeras ipak biti uspešan. gledam krzno u pokretu. na radaru još uvek ništa.kiša mi se uvlači za vrat i kaplje sa oboda kape.opet se tešim činjenicom (statistika je čudo) da PICOLOVAC do sada nije omanuo.

palim još jednu cigaretu mokrim prstima, pazim da je ne ovlažim. dim klizi i daje malu pauzu. vidim da se krznene uši naglo mrdaju. tračak nade mi bljesne u otvrdlom mozgu. čujem vijuge kako krče i kotrljaju. picolovac podigne glavu i njuška značajno. trepnem brzo da uključim vizuelno navođenje. na radaru vidim dve prilike. stoje ispod ulične svetiljke. greška koje još nisu svesni. sibirsko krzno uspravi rep, frkne kratko dogovoreni signal i upitno se zagleda u mene. oklevam za trenutak da skener završi analizu: pas marke ritriver, žensko. gazdarica neodređene marke, žensko. klimnem glavom i kažem tiho, samo za pseće uši: ajde. lov može da počne.

retriverka ne može da odoli slatkom dahu sibira. podigne rep i namesti se za njušku. igra je počela. sibirac se zadubio u detaljan rad. stručno.  ja prilazim polako, maksimalno opušteno. gazdarica očigledno neiskusno cima povodac retriverke, procenjujem da joj je neprijatno. ali belo krzno se neda omesti. a ni drugo pseto nije ravnodušno. odlično. postavka na mestu. zagledam se u lice ispod kapuljače. nije loše. prirodna crnka, malo ružnjikava. al mršava, deluje zgodnjikavo. preko trideset. nabacim empatiju i osmeh na ogledalo emocija. ona nevoljno uzvrati osmehom između dva cimanja povoca. uzima mi meru. jebeš život.

– dobro veče. jel ovo vaš pas? mužjak?

glupo pitanje na mestu. vidi se da nema pojma o materiji. sve bolje i bolje. kezimo se kako treba. hm. uzdahnem. i podarim razumevanje.

– jeste, kažem.

– lela ne može da mu odoli, a druge tera od sebe, baš je strašan, kaže kroz kikot, al vidim da joj nije baš pravo što sibirac naskače. leli odgovara čim namešta guzicu, snimim krajičkom oka. zagledam se u njeno lice. malo izborano, izazovne usne, sive oči, usta puna, obećavajuća. možda i ja odgovaram. videćemo. nudim cigaretu. uzima i osmehne se. počnemo priču. nezavršene studije.podstanar. provincijalka sa ambicijom. lepo. pitam kafa. može kafa. stavim picolovca na povodac. odradio je svoje, sledi keks. a meni pica. iz furune. možda.

***

ima sestru mlađu, ide u srednju školu. ćale i keva razvedeni ne žive u istom gradu. ispod bluze sevaju sise u crnom brusu 3+. možda i cela četvorka. dobro dupe i noge. naručim još dve vilijamovke. postaje vruće greju u kafiću ko ludi. vidim da joj se sviđam. i meda se sviđa leli. idealka. možda se obojica ogrebemo. nema dečka. prezire klince. puši dve pakle dnevno pije samo u društvu. od života oće sve. išla je u muzičku školu. voli starije muškarce. stigosmo do poente.

– jel. A što?

– znaju šta hoće. umeju sa ženama. ne gnjave. ko vino. što starije to bolje.

oči joj se suze. shvatam ko je tu lovina. i ne bi mi pravo. pica ima sto lica, pomislim.

– hm. istina. ko sa decom spava popišan se budi. hoću da budem duhovit, al džabe. nagne se ka meni. život je kratak kaže, a ljudi glupi i dosadni. treba da se uživa, čemu sve drugo. sise samo što ne iskoče.

na radaru se upali crveno svetlo i zazvoni alarm. ABS lupa i koči. stade mi kruška u grlu. Stvarno?

– aha.

skoro je raskinula sa jednim oženjenim. neobavezan seks. miriše na kurolomku.

– to je prava stvar, kažem i gledam u sivilo ispod tankih obrva. odjednom mi više nije simpatična. njušim nevolju. i ne sviđa mi se pravac i tok.

– meni TREBA zreo i UPOTREBLjIV muškarac.

gleda me sa osmehom. tek sad vidim izbačene očnjake kako vire ispod jezika. kakav skot. napipavam dugme za automatsko izbacivanje. stolica mi se upalila pod guzicom.

– kako to misliš…UPOTREBLjIV?

– trenutno HOĆU auto i plaćen doktorat.

– jel tako. kažem i dozovem konobara. lela mrda repom i gleda za medom. jebi se. možda i tebi da uplatim master, kučko.

***

ulična svetiljka. ženka vučjaka i gazdarica u farmerkama i majici kratkih rukava. veče toplo, idealno za ljubav. krzno podigne uši. izvadim cigaretu i pogledam u njušku pretvorenu u upitnik. kresnem šibicu i kažem: ajde.

Objavljeno

Kako da organizuješ svoje pisanje?

Vladimir Nabokov napisao je većinu svojih romana na indeksnim karticama 10 × 15cm. Ernest Hemingvej je nosio notes Moleskino u svako doba. Džek Keruak bi samo seo za pisaću mašinu i pisao, prvo šta mu padne na pamet.

Svaki pisac početnik uvek postavi ono čuveno pitanje – Kako se piše?

Lako je pomisliti da morate koristiti iste metode pisanja kao i vaši omiljeni autori, ali to zapravo može biti štetno za vaš kreativni proces. Ne postoji pravi ili pogrešni način planiranja i realizacije samog pisanja. Ključno je pronaći metod koji odgovara vama.

Evo nekoliko ideja o tome kako da organizujete svoje pisanje koje mogu d vam kažem iz sopostvenog iskustva i iz iskustva polaznika mojih radionica pisanja.

1. Nosite papir sa sobom. Ne mora biti fensi Moleskino notes (iako ih moja poznanika drže uvek pri ruci), ali mnogim piscima je korisno da imaju neku vrstu papira pri sebi bi mogli da beleže ideje čim dođu . Može i mobilni telefon ili ipad. Jelen, jedna od mojih učenica, mi kaže: „Imam zgodnu svesku. Nosim je svuda sa sobom i kad god vidim nešto što me zaista pogodi, izvadim je i počnem da pišem“.

Drugi polaznik čak ima rezervni plan u slučaju da nema priručnu svesku ili telefon kod sebe. „Salvete / ostatke starog papira / čak i ruke punim linijama stihova i ideja za priče / eseje“, kaže Milan. „Kod kuće sedim ispred svog računara i sastavljam beleške ili stihove iz beležnica i ostataka papira i ukucam ih u Vord dokument. Tek tada se formira bilo kakav osećaj organizacije “.

2. Konstruiši, pa napiši. Za neke pisce je važno da stvore svet priče mnogo pre nego što stvarno pisanje započne.  „Stvaram detaljne obrise radnje, pišem male sporedne priče da bih unapred razvila likove i – koliko god to čudno zvučalo – kreiram plejliste pesama da me dovedu u raspoloženje za pisanje” – priznala mi je Nataša.

Još jedan način za konstrukciju priče pre pisanja je da se u post-it (mali samolepivi papirići u boji) beleškama zabeleže tačke i događaji u vašoj priči i zalepe na ravnu površinu. Dok razrađujete strukturu, možete ih premeštati i ponovo lepiti različitim redosledom dok ne pronađete savršen način da predstavite svoju naraciju. Ovo posebno dobro funkcioniše za nelinearne linije priča koje nemaju klasičnu narativnu strukturu.

3. Razmislite o tome da se digitalizujete. Sa tehnologijom koja je danas lako dostupna, neki pisci se okreću dobrim programima/aplikacijama za pisanje kada je u pitanju organizovanje ideja za priče i sam proces pisanja. Postoji mnogo programa koji deluju i kao alati za mapiranje uma. Jedan od primera je Scrivener, koji vam omogućava da napravite složene obrise celokupne priče: likove, linije priča, tačke zapleta, pa čak i lokacije.

Takođe biste mogli uzeti u obzir VriteVaiPro, koji vam omogućava da otpremate profile i slike likova za lako praćenje, organizujete obrise, skicirate scene i još mnogo toga.

Ako je vaša specijalnost pisanje scenarija, imate nekoliko softverskih opcija koje će vam pomoći ne samo da pravilno formatirate scenario, već automatski doradite važne elemente poput oznaka za dijalog kako biste mogli slobodno pisati bez nerviranja po marginama. Final Draft ima posebno cool funkciju koja vam omogućava da podelite ekran između skripte i panela digitalnih indeksnih kartica.

Ali čak i vaš pametni telefon može da vam pomogne kada iznenada zavlada raspoloženje. Ovo je nešto što i ja često koristim.

4. Uopšte ne planirajte! Nije iznenađujuće da postoje mnogi pisci koji ne planiraju unapred i jednostavno pišu kada im dođu Muze. To je uobičajena metoda i ona koja je godinama radila za mnoge poznate pisce. Milica, još jedna polaznica radionice pisanja mi je rekla: „Ponekad jednostavno sednem i napišem celu pesmu. Planiranje me obično zbunjuje “.

Ako i dalje pokušavate da pronađete savršenu rutinu za pisanje, isprobajte ove metode! Možda će jedan savršeno odgovarati ili će vam kombinacija svih njih najbolje odgovarati. Kakav god slučaj bio, samo zapamtite: Zabavite se! Ako uživate u pisanju, uživaće i vaši čitaoci.

Jednostavno, prestanite da se bavite pisanjem i pustite pisanje da se bavi vama!

Objavljeno

Doktor

Danas sam u šetnji sa Medom sreo Đoleta, crnog velikog mešanca ptičara i labradora, i njegovu gazdaricu čije ime ne znam. Znam njenog partnera, doktora, simpatičnog čoveka s kojim sam se često družio u jutarnjim psećim šetnjama u obližnjem parku. Ja sa Medom on sa Đoletom. Kao i nas dvojica, kučići se odmah skapirali u harmoniji života. Doktor je neobično simpatičan. Veseljak, pun života. Gurman. Voli život. Lančano puši, redovno tamani pekaru koju deli sa Đoletom nesebično. Pitam ženu kako je gosn doktor, dugo se nismo videli, ja zbog svojih problema neko vreme ne idem u taj park. Kaže nije dobro, imao je težak moždani udar. Oduzeta desna strana. Nepokretan. Ne govori. Prognoza loša. A svest mu bistra kao planinski potok. Skamenim se. Stegne me nešto u grudima. Moja situacija neukusna za poređenje, kao dečija šala. Zaustim nešto i zamucnem, na njeno kako ste vi, počnem da kažem nešto, al zaćutim, shvatam kako je glupo. Slika doktora u glavi. Kažem mnogo ga pozdravite. Mnogo mi je žao. Geldam Đoleta, on crn kao zift. Dobričina. Meda beo ka sneg. Crno bela sutiacija, prost život. Jednostavan. Ide dalje. Nikoga nije briga.

Dođem kući, čaša ćilibara na ledu. I Maler u zvučniku. I shvatam da mi suze same teku. Jer ne možeš da razumeš ako sam to slično nisi prošao. I da je sve drugo bez veze. Onaj ko to ne iskusi daleko je svetlosne godine. I da ti je najbliži rod i ljubav. Sam si. I to je jedino što moraš da razumeš .. Sam dođeš i sam odeš I to je tako. Univerzum je ravnodušan prema nama. A tek ljudi. Kažu, najbolje se slažu oko zajedničkih intersa. Ja kažem većina ljudi se najbolje slažu kad su zajedno ravnodušni prema nečemu. I to je to. I nije pesimizam. Prosto je tako. Tek kad to shvatiš možeš da vidiš svetlo sa one strane duge.