fbpx

Mesec: septembar 2021.

Objavljeno

Uverenja oblikuju doživljaj sveta

Naša uverenja su mali mentalni programi koji oblikuju naš doživljaj sveta. Ova ideja je sadržana u onoj, na žalost često izlizanoj maksimi – “kakve su ti misli takav ti je život”. Upravljaju našim emocijama i ponašanjem a da toga često uopšte nismo svesni. Kroz terapijsko pisanje možemo steći dobar uvid u ove naše programe (dobre i loše), što nam daje moć da ih menjamo i upravljamo našim životom. Kako to funkcioniše?

Zamislite dva poštara kako zajedno šetaju ulicom. Jedan poštar voli pse. Poseduje mnogo pasa, ima dobre veštine u ophođenju sa psima i nosi pun džep psećih keksića za susrete sa psima na svojoj poštanskoj ruti. Drugog poštara ugrizli su svi psi u susedstvu; Ima iracionalan strah od pasa koje izgleda ne može da kontroliše i stalno se plaši da vidi pse na svojoj poštanskoj ruti.

Iznenada, nemački ovčar dolazi hodajući prema njima niz pločnik iz suprotnog smera. Prvi poštar poseže u džep po pseći keks da pozdravi čovekovog najboljeg prijatelja. Drugi čovek počinje da se znoji. Zenice očiju se šire, srce ubrzano kuca, disanje postaje ubrzano i plitko, a šake se stežu kako se uzbuđuje njegov simpatički nervni sistem. Pas, osećajući strah drugog čoveka, počinje da reži. Ako se ova dinamika nastavi sa na ovaj način, drugi poštar može da bude ugrižen od strane psa, čime ispunjava svoja očekivanja. Naši strahovi postaju samoispunjavajuće proročanstvo koje stvara predvidljive i ponavljajuće cikluse sukoba u našem životu.

Ovde vidimo dobar primer  različitih vrsta uverenja na delu. Jedan poštar vidi čovekovog najboljeg prijatelja, a drugi opakog ubicu. Posmatrajući potpuno istog psa u isto vreme, obojica opažaju sasvim drugačiju situaciju. Pas bi mogao da maše repom repom uz isplažen jezik, ali ako osoba veruje da su psi opasni, tada će zanemariti informacije koje su u suprotnosti sa njihovim sistemom verovanja i zapravo promeniti svoju percepciju situacije tako da odražava njihov sistem verovanja . Tako naša uverenja i strahovi zapravo menjaju našu percepciju stvarnosti.

Dalje, priroda njihove percepcije utiče na njihove svesne i nesvesne reakcije koje zatim utiču na situaciju da bi stvorile ishod koji se ponavlja i predviđa. Njihovom osnovnom percepcijom situacije upravljao je njihov sistem verovanja; formirani kroz njihova prošla iskustva. Njihova percepcija je odredila njihove misli, osećanja i reakcije na situaciju koja je zauzvrat uticala na ishod situacije.

Na sličan način i naša percepcija utiče na naše reakcije i izbore i stvara ponavljajući ciklus događaja i sukoba u drami naše životne priče.

U terapijskom pisanju učimo da ostvario komunuikaciju sa našim unutrašnjim bićem, prepoznamo obrasce našeg mišljenja (uverenja i slične mentalne programe) i na taj način lakše definišemo i izborimo se sa negativni emocijama i ponašanjem koje proizvode loše posledice u našem životu.

Pridružite nam se na individualnim i grupnim terapijskim radionicama. Otkrićete do sada potpuno nepoznat i skriven svet vašeg unutrašnjeg bića. Na taj način postaćete najbolja verzija samog sebe  I to sve na jedan nežan i kreativan način uz koji možete postati sam sebi najbolji terapeut.

Objavljeno

Voleti sebe pisanjem

Da li je pisanje oblik ludila, za tzv. “normalni” svet? Za one što te čudno gledaju kad te pitaju šta radiš, a ti kažeš da pišeš.

A onda zaključe: idi bavi se nečim konkrentim, ko sav normalan svet!

Sediš, pišeš, razgovaraš sa svojim likovima, krvariš po papiru…

Kakva je to čudna potreba? Umesto da blejiš u kafiću, dernjaš se u čoporu na utakmicama, kolješ one koje ne misle kao ti, pljačkaš i otimaš da bi punio guzicu hranom koja te pretvara u zombija i gutaš sranja neeog samozvanog gurua o o zdravom i večnom životu?

Ne. Ti si odabrao da izađeš iz kaveza. Ne pristaješ da ti životna filozovija bude “u se, na se, poda se”, kao što živi 90% ljudksih bića.

Svedeni na proste ćelijske organizme, večno roblje u tuđem Matriksu.

Ti si odabrao da pišeš. Stvaraš. Slova su tvoja hrana za um i telo. Reči su strune svemira. ODabrao si da budeš ljudsko biće koje samo stvara svoje svetove.

Jer znaš da je uzrok smrti rođenje, da je sve što je u velikom to je u malom. Da Univerzum ima svoje zakone i da je realnost ono što ti želiš da ona bude.

Kiš je rekao da je odabrao da piše jer mu je dosadno da živi u ovoj realnosti. I tuđim besmisenim materijalnim matriksima. I to je prava stvar kod pisanja: pisac sam pravi svoje svetove. Svoju realnost.

Postane vrlo zanimljivo kada ovu našu “realnost” posmatraš na malo drugačiji način. “Očigledno” je da je sve oko nas stvarno i da sve što nam se dešava ima realan uticaj na nas i da je teško da vidimo bilo šta drugačije od stvari koje opažamo svojim čulima.

Mi svet oko sebe doživljavamo preko svojih pet čula i zato mislimo da je to što vidimo, čujemo i osetimo ono što se stvarno dešava. Pri tom, ne razmišljamo mnogo zbog čega se te sve stvari dešavaju i kako možemo da promenimo to što se dešava oko nas.

Seti se kad si bio klinac. Gledao si mađioničare i iluzioniste. Razum ti govori da je nemoguće da bude stvarno to sve što oni izvode, ali čula ti govore da se to ipak dešava. Ljude seku na pola testerom, zgrade nestaju, ljudi lete, sneg pada u zatvorenoj hali… To su sjajni trikovi da zavaraju naša čula i kada ne bismo imali pređašnje iskustvo, rekli bismo da je to stvarno i da nikako ne može da bude trik.

Zato volimo bajke. Prva i poslednja veza sa Univerzumom u kome je moguće sve što poželiš. A onda te drugi okuju i bace u sopsotvene matrikse, svet materije i pohlepe, praznine, u lance.

Ako je sve što znamo o stvarnom svetu do nas došlo preko čula, onda mi možemo i sami da stvorimo svoj stvaran svet. Mi sami možemo da šaljemo električne impulse našem mozgu i tako da stvaramo nove stvarne situacije. Tu do izražaja dolaze naše imaginacije, odnosno kreiranje nove realnosti.

Počni da stvaraš. Da pišeš. Da praviš svoje svetove.

Ti si jači od matriksa i možeš da utičeš na buduće događaje u matriksu. MOžeš da napraviš svoje matriks, svoj sveti. I da on postane stvarnost.

Posmatraj “stvarne” događaje kao da čitaš knjigu. Radnja se dešava likvovima u knjizi, Situacija može da bude teška i dramatična. A da li reaguješ na te događaje? Da li ustaneš, pa se svađaš sa likom koji je načinio neku nepravdu? Da li pokušavaš da preokreneš situaciju? Da li se pravdaš? Da li do besvesti pokušavaš da odbraniš svoje mišljenje? Naravno da ne. Ti si pasivni posmatrač. Možda eventualno zaplačeš ako te ta situacija dotakne na nekom dubljem nivou. Ali nema one strasti i želje da odreagujete, da se branite, da napadate, da se nervirate, da brinete. To su događaji koji se dešavaju nekim drugim likovima, pa neka se oni brinu.

Isto tako možete da se ponašate u životu. Posmatrajte događaj. Ne reagujte, pogotovo ne kao do sada. To je samo matriks. To nije stvarno. Svi ti događaji su rezultat onoga što smo mi poslali u matriks. Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo mi poručili da se ponašaju. Sreća, novac i zdravlje nam dolaze onako kako očekujemo.

U radionici samorazvoja i pisanja, upravo radimo to. Otkrivano i pišemo svoje svetove.

Zato neguj sebe. Piši i stvaraj bolji svet. Za sve nas.

Objavljeno

Kako sam pisanjem pobedio depresiju?

Depresija. Borba sa depresijom, lošim raspoloženjima, ili negativnim obrascima mišljenja, je nešto sa čime se susreće veliki broj ljudi, u lakšem ili težem obliku. Za sve oblike depresije, ili čestih epizoda lošeg raspoloženja, a koje ne zahtevaju kliničko lečenje u stručnoj ustanovi, terapijsko pisanje može biti od velike koristi.

Godinama sam se borio sa beskrajnom vrteškom ideja, loših sećanja i negativnog koncepta razmišljanja (ovo ne valja, drugi su svi bolji od mene, sve što uradim je loše, itd). Teško je bilo da odvojim šta je realno tako kako jeste, a šta plod ovog lošeg obrasca. Gde je tu realnost i čija je realnost prava?

Dok sam bio mlađi, zabava, alkohol i neprekidna putovanja su bila jedan od načina da se ova vrteška primiri, i da mi olakša život. Ali, to je stvaralo nove probleme, možete da zamislite kakve. Srećom, to je stvar prošosti, jer sam u međuvremenu otkrio – pisanje. Ne samo kreativno pisanje, što sam oduvek voleo da radim (mašta, ideje, likovi, priče), već nešto još važnije: moć terapijskog pisanja kao samoterapeutskog metoda boljeg života.

Počeo sam sa terapijskim dnevnikom, ili ličnim dnevnikom, kako sam voleo da ga zovem. U početku nije bilo lako. Mrzelo me da hvatam sopstvene misli i da ih otrgnem iz glave i stavim na papir. Ali, vremenom je išlo sve lakše i lakše. Otkrio sam da terapeutsko pisanje, a ne samo kratke priče i eseji koje sam voleo da pišem, vrše dramatične promene u mom životu. I da ništa više nije uticalo na moj lični razvoj od pisanja. Svaki put kada sam bio tužan, ili uznemiren, prisilio sam sebe da to stavim na papir.

Izbaci to iz svoje glave

Ako se boriš sa depresijom, kraćim ili dužim periodima loših emocija, ili negativnim obrascima mišljenja, onda je važno da to umeš efikasno da izbaciš iz glave. Gomila naših problema se nalazi između naših ušiju, a mi često ne znamo kako da ih izbacimo napolje. A to je vrlo zdravo, pogotovo kada to možeš da uradiš bezbedno po tebe i tvoju okolinu. Misli o ovim mislima kao o dodatnoj težini koju vučeš sa sobom. Zato je bolje da ih izneseš iz sebe i staviš na papir, umesto da težinu stalno vučeš za sobom.

Pisanje dnevnika je prilika da sa nekom pričaš

Nimalo nije lako pričati sa drugim osobama, prijateljima, familijom i sl. o sopstvenim problemima. Onda i oni postanu loše raspoloženi i počnu da te izbegavaju. Zato su papir, olovka, dnevnik, računar, uvek sa tobom. I uvek te slušaju, strpljivo i dobronamerno. Na njih uvek možeš da se osloniš. I uvek su uz tebe kada su ti potrebni. A to mnogo znači.

Pisanje bistri misli

O sebi učimo onda kada pričamo i izgovaramo stvari koje nas muče, raduju ili interesuju. Imamo potrebe da sve te stvari koje apsorbujemo izrazimo u svom životu na neki način. Pisanje terapijskog dnevnika je dobar način da izrazimo svoje misli i emocije tako da možemo da razumemo i shvatimo svoja iskustva. A to je pravi put za lični rast i razvoj.

Kako da počneš?

U radionici terapijskog pisanja učimo da organizujemo, pišemo i vodimo terapijski dnevnik i praktikujemo i druge oslobađajuće forme terapijskog pisanja. I vrlo je jednostavno. Potrebna je samo volja da pišeš. Ne treba da si genijalni pisac. Dovoljno je da znaš sva slova i osnovnu gramatiku. Nema pravila, perfekscionizma, kritike drugih i sl. Otkriješ sebe kroz pisanje i shvatićeš da su to olovka i papir tvoji najbolji prijateljii.

Zauvek.

Objavljeno

Živeti ovde i sada

„Tajna zdravlja i uma i tela nije u tome da tuguješ za prošlošću, brineš se o budućnosti ili predviđaš nevolje, već da živiš u sadašnjem trenutku mudro i ozbiljno.“

Jedna od najboljih, nepredviđenih posledica pojednostavljenja naših života je što nam je omogućila da počnemo da živimo svoj život u sadašnjem trenutku.

Terapija pisanjem je sjajan način da to i ostvarite. Počnite da pišete avoj život ovde i sada. Vežbe pričanja priče, asocijativno pisanje, su samo neke od korisnih tehnika da to i ostvarite.

Eliminisanje nebitnih stvari oslobodilo nas je mnogih emocija povezanih sa prošlim životima zbog kojih smo ostali zaglavljeni. A raščišćavanje doma omogućilo nam je slobodu da danas oblikujemo svoj život oko naših najvažnijih vrednosti.

Živeti u sadašnjem trenutku znači više ne brinuti o onome što se dogodilo u prošlosti i ne bojati se onoga što će se dogoditi u budućnosti. To znači uživati u onome što se sada događa i živeti za danas.

Povežite sa svojim unutrašnjim bićem. Naučite da zapisujete svoj emisli i emocije, tako ćete otkriti kako mislite i osećate. A onda možete da promenite i svoje ponašanje. Terapisjko pisanje vam može pomoći u tome. Potrebne su vam samo papir i olovka i malo dobre volje.

Odabir da živite u prošlosti ili budućnosti ne samo da vam oduzima užitak danas, već vam oduzima i istinski život. Jedini važan trenutak je sadašnji trenutak.

Imajući taj cilj na umu, razmotrite ovu listu od deset saveta u nastavku kako živeti u trenutku. Ovih deset principa su vodiči za vaše terapijske vežbe pisanja.

Kako da živite u trenutku uz malu pomoć papira i olovke?

1. Uklonite nepotrebnu imovinu

Minimalizam vas primorava da živite u sadašnjosti. Uklanjanje predmeta povezanih sa prošlim uspomenama vas oslobađa i omogućava vam da prestanete da živite u prošlosti. Kad prošlost više nema snage, možete početi da živite u trenutku.

2. Osmehnite se

Svaki dan je pun beskrajnih mogućnosti! Počnite sa osmehom. Svakog jutra kontrolišete svoj stav, budite optimistični i očekivani. Budite namerni u tome i zateći ćete se da to radite svaki dan, a da toga niste ni svesni.

3. Potpuno cenite današnje trenutke

Upijte što više današnjice koliko god možete – prizora, zvukova, mirisa, emocija, trijumfa i tuge. To su u našem svakodnevnom životu, ali često zaboravimo da ih primimo i zaista ih cenimo.

4. Oprostite na prošlim bolovima

Ako gajite nezadovoljstvo prema drugom čoveku zbog prošlih povreda, odaberite oprostite i idite dalje. Šteta je bila njihova greška, ali dozvoljavanje da utiče na vaše raspoloženje danas je vaše. Pustite i odaberite da umesto toga budete prisutni u trenutku.

5. Volite svoj posao

Ako samo „preživite“ radnu nedelju neprestano čekajući sledeći vikend „da biste došli ovde“, gubite 71% svog života (5/7 dana.) Postoje dva rešenja: pronađite novi posao u kojem zapravo uživate ili pronađite nešto što cenite u svojoj trenutnoj karijeri.

6. Maštajte o budućnosti, ali naporno radite danas

Sanjaj velike snove. Postavite ciljeve i planove za budućnost. Ali naporan rad danas je uvek prvi korak ka ostvarenju vaših snova sutra. Ne dozvolite da sanjarenje o sutra zamenjuje život u trenutku. Sanjanje o budućnosti je produktivno samo u kombinaciji sa danas preduzetom akcijom.

7. Ne zadržavajte se na prošlim dostignućima

Ako i dalje govorite o onome što ste uradili juče, danas niste učinili mnogo. Još uvek ima dovoljno vremena za nadogradnju prošlih uspeha i stvaranje više uspomena i dostignuća za buduće vas. U budućnosti ćete njegovati uspomene na današnji dan.

8. Prestanite da brinete

Ne možete u potpunosti ceniti danas ako se previše brinete za sutra. Shvati da će se sutra dogoditi bez obzira brineš li se zbog toga ili ne. A pošto briga nikada nikome nije ništa postigla, preusmerite svoju mentalnu energiju negde drugde.

9. Razmišljajte dalje od starih rešenja problema

Naš svet se menja tako brzo da većina jučerašnjih rešenja danas više nije pravi odgovor. Ne zatvarajte se u mentalitet „ali tako smo to uvek radili“. Jučerašnja rešenja nisu današnja rešenja i sigurno nisu sutrašnja.

10. Osvojite zavisnosti

Zavisnosti u vašem životu drže vas kao taoce. Oni vas sprečavaju da živite potpuno slobodnim životom i uklanjaju vaš fokus od trenutka. Nađi pomoć. Preduzmite korake. I uklonite njihov uticaj na vaš život. Dozvolite sebi da živite u trenutku bez zavisnosti.

Naučiti kako živeti u sadašnjem trenutku važan je sastojak srećnog života.

Ako možete da živite samo po jedan trenutak, mogli biste to učiniti i ODMAH DANAS.Terapijsko pisanje je vaš lični terapeut koji je uvek uz vas.

Objavljeno

Biti nepisac

Ljudi se u stvari boje književnosti. A i umetnosti generalno. I to ne bez razloga. Kao prvo, književnost se ne prodaje. Kao drugo, s pravom se može reći da postavlja pitanja na koja se ne može odgovoriti. Ljudi se zbog nje čude sami sebi što je, sve u svemu, retko kada dobro. Ona ih podseća na činjenicu da se život svodi na neuspeh i da je pravo neznanje ne uspeti da se to shvati. Zato ljudi vole knjige koje vam stalno ponavljaju jednu ili dve stvari. Po mogućnosti samo jednu.

Postale su mi smešne ove rasprave o tome ko jeste (pravi) pisac a ko nije. To je zapravo apsurd. Pisac, to je oznaka za profesiju, za nekoga ko živi od pisanja, a ne za stanje kreativnosti duše. Niko ne može da se “bavi pisanjem”. To je unapred osuđeno na neuspeh. Pisanje jedino može da se bavi tobom. I onda pišeš ili ne pišeš. Kao što je to slučaj sa svakim umetničkim, kreativnim činom, uopšte.

Mnogi ljudi su “pisci”, “književnici” ili kako god da se nazovu jer ima je stalo do prestiža, nagrada, popularnosti, i jer misle da na lak način mogu da stignu do novca i boljeg društvenog statusa. A to je put za katastrofu, jer većina ne može da dobaci čak ni dotle. I onda postaju duboko nesrećni ljudi, zarobljenici sopstvenog ega koji ih uništi na kraju balade.

Čin stvaranja je za neke ljude jednostavno prirodna potreba, kao disanje vazduha. Pa je tako i sa pisanjem. Jednostavno čin izražavanja sopstvene duše, misli i emocija. Neki to zovu i književnost ili kako god, pokušavajući da izmere kvalitet onoga što je napisano, da budu arbitri šta valja a šta ne valja, itd, itd. To je potpuno besmislena rabota. Na ovom svetu će uvek biti neko kao što je Dostojevski i neko kao što je Stiven King. Obojica imaju svoju publiku i pružaju zadovoljstvo raznim dušama. Svrha je zadovoljstvo, a ne da merimo koje su duše bolje, plemenitije, obrazovanije, uzvišenije, i tome slično. Katarze ima i kod jednih i kod drugih. Da li su neke bolje a druge nisu, nije do mene a ni do vas. Bitno je samo da one postoje.

Zato je svaka rasprava na tu temu za mene besmislena. Postoji samo ljudsko biće i njegov doživljaj. Opasno je biti prosvetitelj, koji se ubrzo i uvek pretvori u komesara, arbitra koji određuje šta treba a šta ne treba. Čim se to desi, prestaje sloboda i počinje ropstvo. Kakav god ideološki, kulturni ili bio koji drugi predznak ima.