Pisanje i depresija: pobediti demona

Vreme čitanja: 2 minuta

Oduvek sam bio sklon čestim promenama raspoloženja. Introspekciji. Čudnim nemirima koje sam “lečio” najčešće kroz piće, žene, manični rad, adrenalin… Onda su dolazili duži periodi mrtvila. Depresije. Nije mi bilo ni do čega. Gledaš svoj život kako prolazi pored tebe kao voz, a ti možeš samo da gledaš i nikako da se ukrcaš na taj voz…

Knjiga su bile uteha i spas. A onda pisanje. Tada sam shvatio da ako želim da mi bude bolje, da se osećam opet živim, da izađem na svetlo, treba da koristim svoju veštinu sa rečima, kako bih pomogao sam sebi. I tako sam otkrio terapijsko pisanje kao sjajnu metodu samopomoći u rešavanju emocinalnih problema.

Kroz pisanje možete da budete sam sebi terapeut i naučite kako da pomognete sami sebi i ukrcate se na svoj životni voz. U prvu klasu.

Budi sam svoj terapeut

U radionicama terapijskog pisanja nauči kako možeš sam sebi da pomogneš. Reši se strahova, anskioznosti, stresa, depresije. Poveži se sa svojim unutrašnjim bićem i postani najbolja verzija sebe.

POGLEDAJ RADIONICE

Ključ je da opišete svoje emocije

Kada ste depresivni, mozak proizvodi intenzivne negativne emocije: strah, bes, ljutnju, žaljenje, unutrašnju bol, krivicu, brigu, samosažaljanje…i još mnogo toga.

Kada pišete u terapijskom pisanju, imate na raspolaganju moćan alat da redukujete ove emocije: jednostavno upotrebite svoje deksriptivne veštine. Efekat je neverovatan i brz!

Evo kako to da uradite:

Kad god se osećate loše, identifikujte tu emociju. Posmatrajte gde se u telu pojavljuje i kako je osećate.

Opišite to. Koristite neko poređenje (uporedite to sa nečim drugim).

“Osećam…to je kao…”

“Osećam…to je kao da ću…”

Evo nekih primera iz mojih beležaka:

“Osećam strah. To je kao neka džinovska gvozdena pesnica koja mi udara u grudi, stiska sav vazduh iz mojih pluća”.

“Strašno se brinem. Osećam to kao neku krastavu žabu koja mi čuči na leđima, između lopatica”.

“Guši me neka bol iznutra. Osećam se kao da mi je neko zario mesarski nož u creva pa okreće i okreće…”.

Kada posmatramo i imenujemo emocije, onda vršimo njihovu objektivizaciju. Tako gube snagu nad nama.

U isto vreme naše telo reaguje na pozitivne osećaje, što pomaže u ublažavanju simptoma mnogih bolesti i jača naš imunološki sistem. Brojna istraživanja su pokazala da terapijsko pisanje može da isceljiteljski deluje na mnoge hronične bolesti kao što su dijabetes, reuma, artritis, a dok pacijanata sa težim bolestima kao što je kancer može da olakša simptome i pomogne u ukupnoj borbi sa ovom bolešću.

Moje lično iskustvo

Ovu tehniku sam otkrio nakon seanse sa jednim psihoterapeutom koji me je savetovao da imenujem i posmatram svoj emocije tako da mogu da ih prepoznam.

Za ljude koji se bore sa depresijom, izlazak na kraj sa negativnim emocijama predstavlja podvig jednog Herkula. Depresija se često opisuje kao duboka i neprozirna magla koja zamagljuje rasuđivanje i sprečava izlazak napolje. Osećate se “loše” ali ne umete da opišete svoje misli i emocije, i to vas sprečava da imate bilo kakvu kontrolu nad njima.

Kada koristite pisanje kao terapeutski alat, iznenadićete se kada vidite kako mutne emocije polako počinju da dobijaju oblik, pravo pred vašim očima. Misli se polako bistre i organizuju. Drugim rečima, ne borite se više među senkama već na otvorenom polju.

Metaforički rečeno, sam čin stavljanja misli i emocija na papir, simbolizuje pokušaj da se one eskternalizuju, izbace napolje. Čak i samim opisivanjem svake od njih predstavlja pokušaj da se razume koren depresije, što predstavlja i prvi korak ka olakšanju i izlečenju.

Da li se i vi borite sa depresijom? Da li ste pokušavali da zapišete kako se osećete? Da li je pomoglo? Pišite mi i podelite svoja iskustva i sa drugima.

Prati moj sajt

Pisanje kao (samo)terapija

Vreme čitanja: 3 minuta

Pisanje vežbi terapijskog pisanja u formi terapijskog dnevnika je laka i efikasna tehnika suočavanja koja vam može pomoći da upravljate životom i obezbedite sebi lični rast i razvoj. Kroz vođenje dnevnika i druge vežbe terapijskog pisanja, možete pratiti svoj napredak, istraživati svoje emocije i upravljati svojim osećanjima stresa. Pisanje kao terapija može postati vaš ličnio terapeut i biti vežba samopomoći koja vam pomaže na putu ka oporavku.

Šta je pisanje kao terapija?

Pisanje terapijskih vežbi ili jednostavno vođenje terapijskog dnevnika je čin zapisivanja vaših misli, osećanja i percepcija u vezi sa vašim životnim događajima. Pisanje tako postaje pisani zapis o vašim unutrašnjim iskustvima na putovanju vašeg života.

Prednosti pisanja kao terapije

Istraživanja su otkrila brojne prednosti ove metode samopomoći. Jedan od najproučavanijih aspekata pisanja kao terapije odnosi se na njegove lekovite efekte. Utvrđeno je da je veća verovatnoća da će oni koji vode tertapijski dnevnik biti povezani sa svojim emocijama i veštinama rešavanja problema. Takođe je utvrđeno da vođenje terapijsko pisanje pomaže osobi da se oslobodi stresa, oslobodi negativnosti, ponovo se fokusira na pozitivne aspkete svog života i prođe kroz teške emocije i okolnosti.

Koristeći se kao tehnika suočavanja, pisanje dnevnika može biti od pomoći način da istražite svoje strahove, upravljate stresom i poboljšate svoje lično blagostanje. Slično kao da razgovarate sa prijateljem ili terapeutom od poverenja, vaš dnevnik može biti način da otvoreno prenesete svoje brige, nade, snove i razočarenja.

Pisanje dnevnika vam daje slobodu da izrazite svoje duboke unutrašnje misli i emocije, što ga čini odličnim alatom za lični rast i razvoj.

Za ljude sa anksioznim poremećajima, terapijsko pisanje može biti način da se razbistri i smiri um. Putem pisanja, osoba može osloboditi nagomilana osećanja, pobeći od svakodnevnih stresora i otpustiti negativne misli. Oni sa paničnim poremećajem mogu koristiti vežbe pisanja da istraže svoja iskustva sa svojim stanjem, pišući o svojim borbama i uspesima u suočavanju sa simptomima. Pregledanje ranijih unosa u dnevnik takođe može doneti samosvest vašim okidačima panike i anksioznosti.

Osim samoizražavanja i istraživanja, pisanje dnevnika takođe može biti efikasan način da pratite svoj napredak. Terapijski dnevnik se može koristiti za beleženje vašeg iskustva sa tehnikama opuštanja, napadima panike i drugim simptomima anksioznosti. Na primer, možda vežbate određene veštine suočavanja, kao što su progresivna relaksacija mišića, vizualizacija ili desenzibilizacija. Možete da koristite svoj dnevnik kao sredstvo za beleženje kako je vaša tehnika prošla tog dana, zapisujući kako ste se osećali pre i nakon što ste isprobali tehniku, beležeći šta vam se dopada, a šta ne.

Kako početi?

Da biste započeli, potrebno vam je 5-10 minuta odvojenog vremena i neka vrsta dnevnika. Možete kupiti tradicionalni dnevnik ili dnevnik za pisanje, napraviti svoj, koristiti računar ili jednostavno koristiti olovku i papir. Možda biste takođe želeli da razmislite o tome da budete kreativni u pisanju časopisa i korišćenju drugih oblika samoizražavanja. Na primer, možete da uključite crteže, poeziju, citate, fotografije, slike i druge oblike umetničkih medija u svoje dnevnike.

  • Možete kupiti dnevnik u prodavnici ili ćete možda kreirati sopstveni, koristeći papir, slike iz časopisa i svoje pisanje. Možda ćete slikati i pričvrstiti ih u svesku kako biste izrazili svoju povezanost sa svetom oko sebe. Opcije su beskrajne i ne postoje pravila za pisanje dnevnika. Na stranicama vašeg dnevnika dozvolite sebi slobodu potpunog samoizražavanja.
  • Pokušajte da ne cenzurirate sebe. Zapišite sve što vam padne na pamet. Ne brinite o gramatici i pravopisu.
  • Pisanje časopisa je kreativan izraz. Dozvolite sebi da se otvoreno i iskreno izrazite. Ako se suzdržavate iz straha da bi neko mogao pronaći vaš dnevnik, pokušajte da ga čuvate na bezbednom mestu.
  • Zapamtite da ne postoje pravila u pisanju časopisa. Možete pisati o svom danu, na čemu ste zahvalni, svojim nadama za budućnost ili bilo čemu drugom što vam se sviđa.
  • Mnogi ljudi su odlučili da vode dnevnik koji se zasniva na nekoj temi. Na primer, neki ljudi su odlučili da vode dnevnik zahvalnosti, dnevnik dnevnih događaja ili praćenje panike i anksioznosti.
  • Pokušajte da odvojite najmanje 5 do 10 minuta dnevno za vođenje dnevnika. Odredite koje doba dana je najbolje za vas. Razmislite o pisanju ujutru da biste izbacili sve svoje brige, frustracije i nade za taj dan iz svog sistema. Pišite uveče da razmislite o svom danu.
  • Pokušajte da ne posmatrate pisanje dnevnika kao zadatak. Umesto toga, smatrajte to prilikom da naučite o sebi, da se nosite sa svojim stanjem i da rastete kao pojedinac.

Ukiliko vam se ovaj metod pisanja kao terapije dopada, upišite neku od individualnih radionica ili se pridružite nekoj grupi za podršku na mom sajtu. Otkrijte sopstvene svetove i počnite da živite bolju verziju sebe!

Budi sam svoj terapeut

U radionicama terapijskog pisanja nauči kako možeš sam sebi da pomogneš. Reši se strahova, anskioznosti, stresa, depresije. Poveži se sa svojim unutrašnjim bićem i postani najbolja verzija sebe.

POGLEDAJ RADIONICE

Moć reči

Vreme čitanja: < 1 minuta

Reč je čista magija. To je moć koja potiče od samog Boga, a vera je snaga koja usmerava tu moć. Možemo reći da sve što postoji u našoj virtuelnoj stvarnosti nastaje uz pomoć reči, jer reči koristimo u stvaranju priče. Ljudi imaju čudesnu maštu. Pomoću reči smo stvorili jezik. Uz pomoć jezika, pokušavamo da objasnimo sve što doživljavamo.

Najpre smo se sporazumeli o zvuku i značenju svake reči. Zatim, pamteći zvuk reči, počinjemo da komuniciramo o svojoj virtuelnoj stvarnosti sa ostalim snevačima. Dajemo imena svemu što opažamo; biramo reči kao simbole, a ti simboli imaju moć da reprodukuju san u našoj glavi.

Na primer, čim čujemo reč konj, u glavi nam se stvara određena slika. Tako funkcionišu simboli. Ali reč može biti još moćnija od toga. Dovoljno je da izgovorimo reč „Kum“, i u našoj svesti se pojavljuje čitav film. Ta reč, kao simbol, poseduje moć i snagu stvaranja, jer može da reprodukuje predstavu, ideju, ili čitavu situaciju u našoj mašti.

Moć reči je neverovatna. Reč u našem umu stvara predstave predmeta. Reč stvara složene koncepte. Reč izaziva osećanja. Reč stvara sva uverenja koja čuvamo u svesti. Struktura našeg jezika oblikuje opažanje čitave naše virtuelne stvarnosti.

I zato…zašto pišemo? Pišemo da stvaramo svetove, putujemo kroz veme, beležimo život, razmenjujemo iskustva i učimo od sebe i drugih. Zato, prosto i jednostavno…pišite!

Razum i strast: Deset svetova

Vreme čitanja: 3 minuta

Jedan od modela na koje se oslanjam u radu sa klijentima u terapijskom pisanju jeste i ideja o deset svetova. A to je ideja o konfliktu između intelekta i emocija, razum i strast, o jednoj vrsti rata kroz koji mi stalno prolazimo i koji je najčešće uzrok naših brojnih životnih problema.

Ovih deset svetova su zapravo deset različitih stanja svesti koje proživljavamo u isto vreme. Oni su prisutni svi zajedno kao deset sastojaka u čorbi života. Ali, u svakom datom trenutku, u zavisnosti od toga šta mislimo ili radimo, ili od onoga što se događa oko nas, doživljavaćemo jedno od tih stanja kao dominantno. Ono će odskočiti u prvi plan naše svesti, i zaseniće druge, ali samo nakratko. Ta stanja se smenjuju jedno za drugim mnogo puta dnevno (čak i dok spavamo). Zovu se pakao, glad, instinkt, buđenje, ljutnja, smirenost, ushićenost, učenje, ostvarenost, pomaganje. Šta ih karakteriše?

Pakao

Kada god nam se desi nešto užasno, ili samo neprijatno, postajemo uznemireni ili rastrojeni. Svaka anksioznost, depresija, strah, ili neki drugi nemir ume da bude paklen. Bolesti, kao što su hronična depresija ili bipolarno stanje (manična depresija) takođe su paklene. Isto je i sa šefom iz pakla, paklenim brakom, paklenim izlaskom u dvoje. Ljudi koje izjeda mržnja nalaze se u paklu. Kad god osetimo bol ili patnju, u paklu smo. To je najgore stanje u kome se možemo naći, podjednako daleko od razuma i strasti.

Glad

Ovde se ne radi o fizičkom apetitu već o žudnji. Ljudi koji su opsednuti žudnjom (željom) imaju tu glad, kao što je imaju ljudi koji su zavisni od alkohola, droge ili nečeg drugog. Mnogi debeli ljudi osećaju strašnu glad – bilo za smislom, svrhom, ljubavlju, ili nežnošću u svojim životima – koju nastoje da zadovolje hranom, ali u tome ne uspevaju. Oni stalno jedu, ali ostaju gladni. Te vrste gladi su ekstremne (i neprirodne) strasti.
Instinkt. To su naši animalni apetiti i porivi, koji su prirođeni našem telu. Normalne potrebe za vazduhom, hranom, pićem, skloništem, seksom, ljubavlju, sve su one instinktivne. One se ne uče. Ovi apetiti su normalne (i prirodne) strasti.

Ljutnja

Ona ima mnogo veće značenje nego “gubljenje strpljenja”. Neki ljudi uvek izgledaju besno, dok su drugi ponekad zlovoljni. Opet, neke druge iritira određeni stimulans, bio to auto alarm na ulici ili neprijatan miris parfema. Treći izgledaju kao da seu neprekidno u nekom agresivnom pohodu i propovedaju svoju stvar, kakva god ona bila. Četvrti uvek nešto dokazuju ili su hiper kritični. Peti su arogantni ili sadistički nastrojeni. Takva ljutnja je nerazumna i prenaglašena strast.

Smirenost.

To je spokojno stanje u kome je naš um bezbrižan, kao mirna ovršina vode po savršenom mirnom danu.Smireno mentačno stanje se često ostvaruje poslenapornog fizičkog trošenja, ili posle obilnog obroka, tokom meditacije, sanjarenja ili neke faze sna. Ništa ns neuzmenirava niti koga uznemiravamo. Smirenost je neutralnost: podjednako odsustvo strasti i razuma.

Ushićenost

To je stanje iznenadne sreće ii čak ekstaze. Možda ste doživeli povišicu ili se unapređeni. Doživeli lini preobražaj ili ste jednostavno kupili kuću iz snova. Možda ste je zaprosili i ona je rekla “da” ili vas je možda on zaprosio a vi ste rekli “da”. Možda je vaš tim dobio važnu utakmicu. Nikada se ne osećate bolje nego u oovm stanju, dokle god ono traje. To je najradosnije stanje no upravo bzbog toga ne može da potraje.

Učenje

U ovom stanju ispoljavate kognitivne veštine, vežbate svoje intelektualne mišiće. Možda učite novi jezi, novu koncepciju, novi muzički komad, novu igru. Bubate za ispit, istražjete za knjigu, pregledate veb. Što god naumili, vaš misleći um je u punoj brzini. Mi smo misleća bića.

Ostvarenost

Ostvarenos znači otkrivanje, kreativnost, domišljatost, povezanost. Šekspir je stvorio Magbeta, Bah je komponovao, Janštajn otkrio teoriju relativiteta, i sl. Ostvarenost je razum insipirisan kreativnom emocijom.
Pomaganje. Pomagačko stanje uma je u suštini davalačko. Roditelji, treneri, profesori, vetrogasci, svi su oni pomagači. Isto kao i proizvođači hrane ili knjiga. U suštini težimo da ništa ne tražimo zauzvrat, svrha jeste pomoći drguima da se potpuno probude. Oni su – i v ste – lampa koja drugima osvetljava put. Pomaganje je razum motivisan saosećanjem.

Buđenje

Mnogo ljudi hodaju i pričaju u snu. Nema onih koji u tom sanju mou i da voze, baem ne dugo. Što god možete a raditeu snu, još bolje možete da radite kad se budni (osim da spavate). Ostalih devet sveova su delimično probuđeno stanje uma; jedni više drugi manje. Svt potpune probuđenosti jeste stanje Budine svesti. To je jedino stanje u kome se čak i bol i patnja podnose sa lakoćom. Imuno je na pakao i najbolje stanje za život. Iništa vas ne sprečava da u njemu živite, osim ostalih stanja vašeg uma.

Svako od ostali stanja uma može da proizovede kako korisne tako i štetne posledice. To vrlo važno da imamo na umu. Dakle, pravi cilj ljudskih bića nije da se iskorene isećanja i uzdigne razum. Pravi cilj je da se kultivišu samo korisni aspekti svih mogućih stanja uma.

Terapijsko pisanje je jako koristan alat da se ostvari komunikacija sa ovih deset svetova. Da se oni upoznaju kroz unutrašnju misaonu i emotivnu komunikaciju sa sopstvenim bićem. Pisanje je izvanedan alat za ovaj poduhvat. Na taj način, koje god stanje da se manifestuje, sami ćete sebi biti vodič ka najboljen od svih svetova.

Pratite moj sajt

X