Mi živimo svoju priču i, ako je promenimo, možemo promeniti svoje živote. Kada ponovo napišemo našu priču, mi takođe preokrećemo svoj mozak da živi po novom rukopisu.
U mojim radonicama pisanja čitao sam i slušao mnoge priče. Neke su tužne, neke duhovite, neke herojske, a neke sumorne. Neke priče imaju teme o tome da želite da učinite svet boljim,, a druge skromno samo želju da se bolje i kvalitetjije živi. Što god da je u pitanju, suština je u tome da bismo promenili svoje živote, moramo da promenimo naše priče.
Kako da napišeš svoju priču?
Svako od nas živi život o kome se može ispričati priča. Priča ima poglavlja o našem telu i zdravlju; našim odnosima; našu psihologiju, uključujući naše emocije i način razmišljanja; naše poslove; naš odnos prema višoj sili; i naše načine postojanja u svetu.
Svako poglavlje je važan deo veće celine, a ipak možemo biti slepi za obrasce u priči i teme koje se prepliću kroz sve, povezujući naizgled različite događaje. Teško nam je da vidimo jedinstvenu priču kada reagujemo na detalje života i kada smo uhvaćeni u svoja iskustva.
Promeni priču
Ali ako se s vremena na vreme povučemo i ponovo procenimo svoje priče, možemo doneti svesne odluke o tome kako bismo ih mogli promeniti i ispričati novu i bolju priču u budućnosti.
Ponekad se toliko poistovetimo sa svojom sadašnjom pričom, toliko smo postali sigurni da ne možemo da živimo prema nekoj drugoj, da se čini kao da nam priča sama diktira život koji živimo. Istina je da niko od nas nije jednom zauvek određena priča, i da svako od nas ima moć da piše nove priče, menja priču svog života i postane pripovedač svog života.
Ne moramo da budemo zaglavljeni u narativu koji nismo aktivno izabrali. Ne moramo da živimo sa istim temama koje su do sada bile deo naše priče. Možemo da ispričamo priču o našoj prošlosti i sadašnjosti i na taj način promenimo kako će se priča odvijati u budućnosti.
Kad se zaglaviš u lošoj priči…
Svako ima izazove; svako ima razočarenja, slabosti i propuste koje radije ne bi priznao. Neki ljudi ne vladaju važnim životnim veštinama, kao što je postavljanje zdravih granica u odnosima ili efikasna komunikacija sa drugima.
Previše pojedinaca živi bez finansijske sigurnosti — bolest, razvod ili saobraćajna nesreća mogu da im izbace živote iz koloseka i pojačaju njihov osećaj bespomoćnosti i beznađa. Što su naše borbe veće, lakše je da počnemo da verujemo da ne možemo mnogo da utičemo na naše priče. . . ali možemo. Pisanje, a na naročito terapijsko pisanje je idealan način da menjamo naše živote.
Kako da napišeš svoju životnu priču?
Razne tehnike kreativnog ili terapijskog pisanja, kao što su pisanje dnevnika, transakciona pisma ili asocijatino pisanje, na primer, veoma su efikasne za otkrivanje kvaliteta i obrazaca misli i ponašanja koji mogu biti skriveni od vaše svesti. Možda ćete videti ove kvalitete i ponašanja kod drugih, ali nećete moći da ih prepoznate u sebi.
Ovi skriveni ili izgubljeni aspekti vas samih, koji su zakopani u vašem nesvesnom, utiču na to kako se ponašate, mislite i osećate. Oni su delovi vaše priče, vašeg života i vašeg identiteta. Ako ih povratite, učite od njih i ugradite svoje uvide u svoju samospoznaju, možete napisati bolju priču. I time započeti novi i kvalitetniji život od onog koga ste do tada živeli.
Teško je promeniti svoju priču bez unošenja nekih od ovih kvaliteta u svoju svest. Tek tada možete osloboditi energiju koju ste koristili da sakrijete od svog svesnog uma istine koje ste poricali. Ova energija se zatim može usmeriti ka promeni vaše životne priče.
Štaviše, lakše ćete prestati da trošite energiju na poduhvate koje ne cenite kao deo svoje priče. Imaćete manje kajanja.
Svaki aspekt vaše trenutne priče je, na ovaj ili onaj način, služio svrsi. Čak i ako želite da promenite ili odbacite deo svoje trenutne priče, važno je da je poštujete zbog uloge koju je odigrala.
Iako ne možete da promenite svoja prošla iskustva, možete promeniti kako se osećate prema njima tako što ćete pažljivo ispitati svoju trenutnu priču i njeno poreklo i koristiti vežbe terapijskog pisanja. Verovatno ćete izabrati da zadržite one obrasce i uloge koji vam dobro služe. Ali prvo, morate se emocionalno odvojiti od njih da biste ih objektivno procenili.
Počnite sa pisanjem danas, i napišite život koji zaslužujete.
Svi mi imamo dobra i loša uverenja (iluzije, fantazije, zablude), samo je stvar u tome koje od njih više dominiraju u našim životima. Od toga suštinski zavisi koliko smo sposobni za preživljavanje, odnosno kako bi psihijatri moderno rekli koliko smo – funkcionalni.
Moja omiljena knjiga (i film) “Rekvijem za jedan san”, Hjuberta Selbija (bolji od Bukovskog), završava se rečima – “Iluzije su bolje od lekova”. Tragična priča o sudbini dvoje narkomana u Njujorku se upravo tako i završava – iluzije odnose pobedu, bez obzira koliko su lepe i slatke. Jednostavno ne funkcionišu u stvarnom životu.
U filmu „Prelep um“, glavni junak Džon Neš odlučuje da prestane da uzima antipsihotike. U roku od nekoliko nedelja počinje da vidi šifrovane poruke svuda oko sebe. Upozoravaju ga na tajnu misiju od globalnog značaja. Kada konačno naiđe na imaginarnog glavnog agenta, Neš kaže: „Tako sam se uplašio da nisi stvaran”.
Ovom rečenicom, filmski stvaraoci nagoveštavaju da Nešove zablude mogu imati psihološke koristi. Pretvaraju njegovo dosadno akademsko postojanje u avanturu koja oduzima dah. Daju mu geopolitičku misiju zemljotresnih razmera.
Da li zablude ikada koriste onima koji od njih pate?
Razmotrite ono što je poznato kao obrnuti Otelo sindrom. Ovo je obmanjujuće verovanje da je nečiji partner seksualno veran, uprkos ogromnim dokazima koji govore suprotno. Zašto bi neko ikada formirao ovu ideju?
Otkrivač Reverse Otela mislio je da ima odgovor. Napisao je da je zabluda „aktivan pokušaj… da se prida značenje inače katastrofalnom gubitku ili praznini“. Zabluda bi mogla zaštititi naše umove od nepodnošljive istine. Ili nepodonošljivo dosadne stvarnosti. O tome svakodnevno svedoče društvene mreže.
Lek protiv traume
Nemački psihijatar Johan Kristijan Avgust Hajnrot — prva osoba koja je upotrebila reč „psihijatrija“ u štampi — skicirao je ovu teoriju u svom Udžbeniku o poremećajima mentalnog života iz 1818.
On opisuje kako pacijenti mogu ući u stanje nalik snu kako bi se zaštitili od traumatskog iskustva:
„U životu koji je pokvaren lošim obrazovanjem, okolnostima i krivicama… može doći trenutak kada je mera puna i pregažena, a mašta se naprezala do krajnjih granica u pokušaju da se ostvari potpuna kompenzacija i da se transformiše zla kob kao dodirom čarobnog štapića“.
Hajnrot je video duboke implikacije za lečenje. Ako zablude igraju zaštitnu ulogu, ne želite da ih ciljate kao da su sama bolest. Napadom na zablude možete naneti još veću štetu.
Pesimistički filozof Artur Šopenhauer, otprilike u isto vreme, napisao je da su zablude prirodan način da zaštiti um od stvarnosti koja je previše užasna da bi se podnela. Frojd, poštovalac Šopenhauerove filozofije, uzeo je zdravo za gotovo da nas zablude štite od inače razornih istina.
Loše strane zabluda
Ne slažu se svi da su zablude deo evoluiranog dizajna uma. Filozof Eugenia Lancellotta ističe da čak i ako su neke zablude, kao što je Obrnuti Otelo, psihološki prilagodljive – zbog njih se osećamo bolje – to ne znači da su biološki prilagodljive, što znači da nam pomažu da bolje preživimo i imamo više dece.
Ali mislim da ne možemo povući oštru granicu između psiholoških i bioloških prednosti zabluda. Kao što nam već neko vreme govori polje kulturne evolucije, naša verovanja i stavovi o svetu mogu imati direktne posledice na našu sposobnost da preživimo na ovoj planeti.
Na primer, pretpostavimo da me varljivo uverenje, štiteći me od bola, takođe sprečava da okončam svoj život. To je i psihološka i biološka korist – ono što evolucija prirodnom selekcijom uzima u obzir.
Preživeti bez zabluda
Dakle, da li su zablude dobre za vas? Možda je istina negde na sredini. Možda postoje različite vrste zabluda, neke svrsishodne, a druge patološke. Šta kod nas preovlađuje je odgovor koji može da nam odredi životnu sudbinu.
Decenijama je ideja da ludilo mora proizaći iz bolesti ili disfunkcije, paradigma koju sam nazvao „ludilo kao disfunkcija“, imala gvozdeni stisak u medicinski krugovima. Opisao sam alternativnu paradigmu, koju nazivam „ludilo kao strategija“, koja nas podstiče da vidimo svrhu u mentalnoj bolesti, a ne u patologiji.
Ne bi trebalo da rušimo ludilo kao disfunkciju. Umesto toga, trebalo bi da naučimo kako da usvojimo različite perspektive na složenu stvarnost.
Pisanje, bilo kreativno bilo terapijsko, je dobar način da se suočimo sa svojim iluzijama i zabludama u našoj životnoj priči. Promena perspektive i izgradnja priče kao tehnike pisanja mogu nam mnogo pomoći da se oslobodimo beskorisnih zabluda i napiše svoju životnu priču mnogo kvalitetnije i bolje.
Ne dajte da vam drmaju kavez bez potrebe. Ilizije su ponekad stvarno bolje od lekova.
Da li živite život kakav ste oduvek želeli? Ili ste se smestili u status kvo? Ako ste dostigli životni “plafon”, osećate se zaglavljenim u životu ili znate da niste dostigli svoj puni potencijal, nije kasno. Možete reprogramirati svoj um da biste dobili fokus i odlučnost koji su vam potrebni da osmislite život koji vam pruža ispunjenje, radost i strast.
Većina nas ima nejasnu predstavu o tome šta mislimo da zaslužujemo. Kada život skrene sa tog puta koji smo mu tiho zacrtali, često postajemo frustrirani i uznemireni. “Zašto se ovo dešava?” pitamo se. Ovo nezadovoljstvo može biti snažno; može nas podstaći da napravimo promene.
Ali naša podsvest takođe može da radi protiv nas. Mnogi od nas na kraju okreću svoju frustraciju i uznemirenost protiv sebe, sabotirajući svaki potencijalni uspeh. Počinjemo da mislimo da zaslužujemo bolje, i možda ćemo raditi malo više nekoliko dana. Ali umesto da preduzmemo akciju i težimo trajnoj promeni, mi se vraćamo tamo gde mislimo da pripadamo – u našim karijerama, finansijama, odnosima, našem zdravlju, našem opštem osećaju blagostanja.
Šta ako preuzmete aktivnu kontrolu i naučite kako da reprogramirate svoj um? Šta ako ste uspeli da preusmerite svoj fokus kako biste svoj život učinili remek-delom.
Vaš podsvesni um je ključ uspeha – i možete ga reprogramirati. Ako želite da živite život kakav želite, onda je vreme da odlučite, da se posvetite i rešite. Nije ono što možemo da uradimo u životu ono što čini razliku – već ono što ćemo učiniti. I nema boljeg vremena da vratite kontrolu nad svojim umom i usredsredite se na nešto bolje upravo sada.
Moć uma je neporeciva. Negovanje te potpune sigurnosti – tog dubokog verovanja u sebe – zahteva razumevanje kako da iskoristite programiranje podsvesnog uma.
Pisanje kao terapija je idealan način da počnete da komunicirate sa svojom podsvesti.
ŠTA JE PODSVEST?
Podsvest je deo našeg uma koji donosi odluke bez naše potrebe da o njima aktivno razmišljamo. Razlikuje se od svesnog uma, koji obuhvata misli za koje znamo da imamo u bilo kom trenutku. Takođe se razlikuje od nesvesnog uma, koji čuva prošle događaje i iskustva kojih se uopšte ne sećamo.
Učenje sviranja instrumenta je dobar primer kako funkcioniše podsvest. U početku treba da razmislite o prevođenju nota i pomeranju prstiju da biste odsvirali svaku notu, ali dok vežbate, otkrićete da možete da uzmete bilo koju pesmu i odsvirate je.
Podsvest ide dalje od učenja novih veština. Uključen je u obradu informacija i utiče na sve što mislimo, govorimo i radimo. Ona čuva naša verovanja i vrednosti, određuje naša sećanja i prati informacije svuda oko nas, odlučujući šta da pošalje svesnom umu, a šta da sačuva za kasnije. To utiče na svaki trenutak našeg života – a većina nas to ni ne zna.
Dakle, koliko je vremena potrebno da reprogramirate svoju podsvest? U proseku je potrebno oko tri do četiri nedelje – ali može potrajati i duže. Odgovor će zavisiti od toga koliko je duboko ukorenjeno ponašanje koje želite da promenite, kao i od vaših sopstvenih ograničavajućih uverenja.
PROMENA RAZMIŠLJANJA
Da biste naučili kako da reprogramirate svoj um za uspeh, morate preduzeti tri koraka koja će promeniti vaš način razmišljanja i usmeriti vaš fokus u pravom smeru.
KORAK 1: ODLUČITE
Prvi korak koji treba da preduzmete je da steknete apsolutnu jasnoću o tome šta želite. Naučite kako da prestanete da razmišljate i usredsredite se na svoje ciljeve. Koji je vaš željeni ishod? Kako vam izgleda otključavanje izvanrednog života? Jasnoća je moć. Što više razmišljate o tome, više detalja izložite, a vaša vizija će postati jača i moćnija. Ovo stvara mapu podsvesnog uma, dajući vašem mozgu alate neophodne za pretvaranje te vizije u stvarnost.
Želite da reprogramirate svoj um? Razmislite o svađi sa svojim partnerom. Kada smo u žestokoj razmeni sa voljenom osobom, često gubimo pojam o samom neslaganju i fokusiramo se na to da nas čuju – da dobijemo poslednju reč, da pobedimo. Prestajete da pazite na svoj ton i da budete nežni sa svojim partnerom i počinjete da ih tretirate kao protivnika. To je brz način da se rasprava preraste u nešto mnogo gore.
Umesto toga, zaustavite se i pitajte: „Zašto se uopšte svađam?“ Ne borite se da biste se borili; ne slažete se oko nečega i želite rešenje. Kada vas ometa pobeda, gubite pojam o stvarnom problemu. Jednom kada se toga setite, možete da vratite fokus na rešavanje prvobitnog problema, efektivno reprogramirajući svoj mozak da koristi svoje resurse i proizvede taj ishod u tom trenutku.
Podsvesno reprogramiranje počinje tako što ćete odlučiti šta želite – sada i u budućnosti – i fokusirati se na to. Dajte svom mozgu pravac. Gde fokus, energija teče. Šta želite fizički, finansijski, emocionalno i duhovno u svom poslu i u svom ličnom životu? Donesite odluku da niste voljni da se nastanite i da niste voljni da živite kako sada živite. Usredsredite se na ono što želite i počnite da reprogramirate svoj mozak.
KORAK 2: OBAVEZA (NAVIKE)
Nakon što odlučite šta želite, sledeći korak podsvesnog reprogramiranja je obaveza. Oslobodite svoj um straha i sumnje u sebe. Kako to radiš? Tako što ćete se posvetiti tome i pustiti da vas vodi.
Strah je jedna od najvećih zamki koja sprečava ljude da preduzmu akciju. Svi imamo strahove – strah od odbijanja, strah od neuspeha, uspeha, bola ili nepoznatog. Ako ništa ne učinite, taj strah će ostati tačno tamo gde jeste, blokirajući vam put. Nećete se pomeriti, i uvek ćete živeti u strahu. Možda nećete proći ništa gore, ali nećete ni bolje. I taj strah će uvek biti prisutan u pozadini vašeg uma, gurajući vas od vaših ciljeva. Nedostatak akcije daje negativnosti vremena da zatruje vaše misli: „Dobro je što nisam pokušao. Nikada ne bih uspeo.” Kada vam se dozvoli da se proširi kroz vaš podsvesni um, ova negativnost zasnovana na strahu će prodreti u sve što mislite o sebi i svemu što radite.
Jedini način da se nosite sa strahom i reprogramirate svoj um je da se suočite sa njim. Morate to pogledati u oči i preduzeti akciju uprkos tome. Da li se plašite neuspeha? Gledajte na to ovako: Neuspeh je obrazovanje. Ako nešto uradite i ne uspete, znaćete šta ne funkcioniše. Sledeći put ćete moći da zauzmete obrazovaniji, informisaniji pristup. Bolje ti je nego tamo gde si bio ranije.
Reprogramiranje vašeg mozga znači probijanje kroz negativno brbljanje poput: „Ne mogu“. Razmislite o tome na isti način na koji biste izgradili mišiće u teretani. U početku će izgledati teško i možda čak i oporezivo. Ali ako počnete od malog i radite to svaki dan, postepeno ćete postajati jači. I uskoro će to postati navika bez napora.
Posvetite se sebi. Posvetite se prevazilaženju negativnosti. Posvetite se boljem životu. Kada se potpuno posvetite, odsecajući svaku drugu mogućnost, gurnućete sebe na sledeći nivo i zahtevati više od sebe nego što bi bilo ko drugi ikada mogao očekivati. I to je prava moć programiranja podsvesnog uma.
KORAK 3: ODLUČNOST (AKCIJA)
Kada se odlučite za svoj put i potpuno se posvetite, napravite inventar svoje situacije. Šta vas trenutni postupci donose? Usmerite svoj um ka proceni šta funkcioniše, a šta ne. Napravite smene. Odlučnost je u pronalaženju rešenja za sve što vam se nađe na putu.
Kritični deo pronalaženja rešenosti i efikasnog reprogramiranja vašeg mozga je fleksibilnost. Vizija tunela vam nameće ograničenja – propustićete prilike i alternativne puteve koji bi mogli da dovedu do neverovatnih prednosti. Zapamtite, nikada nemate 100% kontrolu. Razmislite o tome: da li vam je život išao po planu? Verovatno ne. Put kojim idete nikada nije prava linija. I zato je od vitalnog značaja da ostanete fleksibilni na tom putu – učite na greškama, prihvatate neuspeh i koristite negativnost kao pokretačku snagu za promene. Dokle god napredujete, idete u pravom smeru.
Kada reprogramirate svoj um da se fokusira na rešavanje, razvijate sposobnost da promenite svoj pristup problemima po potrebi. Nisu sve prepreke, prepreke ili okolnosti iste; svako predstavlja svoje poteškoće, a sa tim poteškoćama se možete suočiti direktno. Prava moć dolazi iznutra, a reprogramiranje vašeg mozga uslovljava vas za uspeh. Frustracija postaje dar, jer znači da ste na ivici proboja. Neuspeh postaje lekcija koja vas savetuje kako da budete bolji u budućnosti. Svaka prepreka na putu postaje prilika da se okrenete i pronađete novo kreativno rešenje. To je moć posvećenosti vašeg uma da rešite problem.
ŠEST SAVETA KAKO DA PISANJEM REPROGRAMIRATE PODSVEST
Sada kada ste u moćnom, odlučnom stanju, vreme je da usvojite pozitivne navike koje će reprogramirati vaš um da bude potpuno siguran u sebe.
1. USVAJTE OSNAŽAVAJUĆA VEROVANJA
Ograničavajuća uverenja nas sputavaju od onoga što želimo u životu. Mogu se zasnivati na prošlim rezultatima, negativnim događajima koje ste iskusili ili pogrešnoj viziji vaše budućnosti. Kada se pozabavite ovim uverenjima i osporite njihovu tačnost, možete ih zameniti osnažujućim uverenjima po kojima ćete živeti. Kako ovo izgleda? To bi moglo da zameni „Moji roditelji su bili razvedeni, tako da je u mom genetskom kodu da nemam srećnu vezu“, sa „Zaslužujem zdrav odnos sa nekim koga volim“. Kada promenite svoj govor o sebi, promenite svoj svet.
2. PRIGRLITE LEPOTU NEIZVESNOSTI
Mi ne kontrolišemo život – jedino što možemo da kontrolišemo su naši postupci i reakcije. Kada prihvatimo ovaj koncept, vraćamo svoju moć da oblikujemo svoje postojanje i reprogramiramo svoje umove. Oslobodite se potrebe za sigurnošću i prihvatite lepotu neizvesnosti. Kada se fokusiramo na izbor poverenja, davanje bez razmišljanja o tome šta dobijamo zauzvrat i svesno živimo, možemo se prepustiti i uživati u putovanju.
3. FOKUSIRAJTE SE NA ZAHVALNOST
Kada izaberete zahvalnost i uvažavanje umesto kritike i straha, osvetljavate pozitivno. Ovo preokreće vaš mozak da primeti više onoga što imate, a manje onoga što nemate. Takođe vam omogućava da budete radoznali.
4. PAZITE NA SVOJE OKRUŽENJE
Kada reprogramirate svoj mozak za uspeh, morate ograničiti negativne uticaje u svom okruženju. Vaš podsvesni um neprestano upija informacije iz spoljnih izvora i koristi te informacije da formira uverenja koja oblikuju način na koji razmišljate i ponašate se. Negativnost iz dnevnih vesti, toksičnih ljudi i društvenih medija može imati dubok uticaj na vašu podsvest, a da to niste ni svesni.
Dok radite na tome kako da reprogramirate svoj um, zapamtite da je blizina moć. Okružite se pozitivnim ljudima koji vas podržavaju. Potražite knjige, video zapise i muziku koja vas podiže i osnažuje. Vremenom ćete otkriti da je vaša podsvest pozitivnija i ohrabrujuća i da su se negativne misli znatno smanjile.
5. VIZUALIZECIJE
Kako izgleda vaš savršen dan? Kako želite da prođe vaša velika prezentacija na poslu? Kako tačno želite da prođe prvi sastanak? Izaberite nešto za šta ste zaista posvećeni pretvaranju u stvarnost i provodite 10-15 minuta svakog dana vizualizujući to kao da se već dogodilo. Vaša podsvest će apsorbovati osećanja na vašim slikama kao da su stvarna, dajući vam unutrašnje samopouzdanje koje vam je potrebno da biste ih ostvarili.
6. BIOHAKOVANJE SVOJ PODSVESTI BINAURALNIM BITSIMA
Biohaking koristi eksperimentisanje i tehnologiju za poboljšanje vašeg zdravlja i dobrobiti. Biohaking može uključivati terapiju crvenim svetlom za poboljšanje zdravlja, usvajanje plana povremenog posta da bi se pokrenuo gubitak težine ili dodavanje dodataka vašoj ishrani kako biste poboljšali svoje zdravlje. Jedan moćan način da reprogramirate svoj um kroz biohakovanje je iskorištavanje moći muzike. Naši moždani talasi različito reaguju na različite vrste muzike i mi možemo izazvati određena osećanja sa pravim ritmovima.
Binauralni otkucaji uključuju sviranje dva tona na različitim frekvencijama kako bi se izazvala određena stanja uma. Dokazano je da naš podsvesni um bolje apsorbuje informacije kada smo u opuštenom stanju, tako da možete da koristite binauralne otkucaje da pokrenete alfa moždane talase.
KAKO ZNATI DA LI RADI
Programiranje podsvesnog uma može biti nezgodno – po samoj definiciji, ne možete uvek da kažete šta mislite. Ali postoje načini da kažete da li vaši napori da reprogramirate svoj um funkcionišu.
Postajete samosvesniji. Morate biti svesni svog podsvesnog uma da biste ga reprogramirali. Da li postajete sve bolji u zaustavljanju negativnih samogovora i kontrolisanju svojih emocija? Da li ste u stanju da pomerite fokus po volji? To su znaci samosvesti.
Vi preuzimate više rizika. Svako ima različite tolerancije rizika, ali ograničavajuća uverenja dovode do toga da uopšte ne rizikujemo. Kada reprogramirate svoj um, povećaćete svoje samopouzdanje i biti spremni da izađete iz svoje zone udobnosti.
Vežbe iz terapijskog pisanje su idealan način da sve ovo realizujete i praktično. Probajte!
Ljutnja je negativna emocija – to je ono čemu su nas učili i u šta naša kultura veruje. Ali da li je to istina? Da li je bes „loš“? Evo kako uz pomoć pisanja kao terapije možete da se nosite i prevaziđete osećanje besa.
Pre mnogo godina, usred razvoda, došao sam do iznenađujuće spoznaje da sam bio ljut veoma, veoma dugo vremena. Pošto sam ljutnju smatrao „neprihvatljivom” emocijom, poricao sam je i potiskivao. Priznavanje svog besa omogućilo mi je da pišem o tome, a pisanje o tome pomoglo mi je da shvatim da je moja ljutnja zaštitni mehanizam i da mogu da iskoristim energiju te ljutnje da promenim svoj život na bolje. Kao rezultat tog iskustva, naučio sam da budem zahvalan na svom besu. To je za mene postala crvena zastavica koja signalizira da se neka osnovna potreba ne ispunjava.
Kada uzmete u obzir da je bes često odgovor na emocionalni ili fizički bol, kao i moguće sekundarne emocije, kao što su depresija, tjeskoba, tuga, strah i očaj, ljutnja počinje da izgleda kao pozitivan odgovor. Ljutnja je, za razliku od depresije, puna energije – puls vam se ubrzava, telo se zagreva i želite da uradite nešto, bilo šta. Kada se sva ta energija usmeri pozitivno, iz nje mogu proizaći dobre stvari. Neobuzdana, nedisciplinovana energija besa uzrokuje probleme koje povezujemo sa ovom emocijom. Zato govorimo o suočavanju sa besom, otpuštanju i upravljanju besom.
Vrste besa
Iako postoje različiti stepeni besa, kako ja to vidim, postoje u osnovi dve vrste: brza reakcija u trenutku, zbog koje poželite da vrištite, vičete ili udarite nešto, jedva zadržavajući frustriranu energiju u vašem telu; onda je tu dugo, sporo ključanje, dublji bes koji se rađa iz ponavljanog bola. Ovaj drugi oblik besa, kada ostane neprepoznat i neizražen, može postati toksičan, izazivajući zdravstvene probleme i probleme u vezi i na kraju eskalirajući do besa. Obe vrste besa mogu biti destruktivne, ili – da, čak i ona vrsta koja se sporo ključa – može imati pozitivne, konstruktivne ishode.
Ali kako da pređemo na konstruktivnu stranu besa? Pisanje o besu je jedan od najefikasnijih načina da razumete, izrazite, naučite i preduzmete pozitivne akcije tako što ćete voditi svoj bes. Kroz pisanje obrađujete razloge svog besa. Kada saznate zašto ste ljuti, imate veću kontrolu: možete ispitati svoje odgovore i odabrati različite. Možete učiti iz svog besa i preduzeti pozitivne mere kako biste se zaštitili od daljeg razočaranja ili štete. Ljutnja, po mom iskustvu, postaje emocija koja vas budi i tera da obratite pažnju na sebe.
Napišite svoj bes
Teško je pisati kada ste u grlu trenutnog besa, pa vam savetujem da sačekate dok ne budete mogli da sedite mirno. Zatim, dok još uvek osećate bes, prenesite ga na stranicu. Evo nekoliko saveta za pisanje koji će vam pomoći da počnete.
Izrazite svoj bes: stavite na papir svaku negativnu misao, želju i destruktivni impuls. Napišite o želji da vaš bivši skoči sa litice ili doživi saobraćajnu nesreću; napišite te fantazije o ubistvu; nažvrljajte sva imena koja biste želeli da nazovete tog kolegu ili situaciju. Preseći olovku preko stranice. U redu je. Niko neće videti šta pišete, a vi to uvek možete da iseckate kada završite. Pišite dok ne osetite da bes curi kroz vaše prste na stranicu. Dok se ne iscrpite ili, još bolje, možete se samo malo nasmejati.
na šta si ljut? Šta te je zabolelo? Da li je to bio čin nekog drugog? Situacija van vaše kontrole? Slobodno pišite deset minuta, počevši sa: „Ljut sam jer…“
Šta vam vaš bes govori o vašem životu? Šta vam to govori o vama samima?
Napišite razgovor sa svojim besom. Pitajte ga zašto postoji i koju pozitivnu akciju želi da preduzmete da biste se osećali bolje.
Napišite nekoliko konkretnih koraka koje možete preduzeti, zajedno sa načinom na koji ćete ih ostvariti. Kako možete drugačije da reagujete ili šta treba da uradite da biste se zaštitili od ponovne povrede? Na primer, ako nakon pisanja odlučite da je vaš odgovor nastao zbog nečega što se dogodilo davno – drugim rečima, nedavno ponašanje ili događaj zapravo nisu izazvali, već su pokrenuli vaš bes – možete odlučiti da provedete nekoliko sesija pišući o prvobitni događaj, ili možete odlučiti da tražite terapiju. Ako odlučite da se morate ukloniti iz štetne situacije, zapišite radnje koje treba da preduzmete.
Pišite besplatno deset minuta o svim načinima na koje vas vaš bes osnažuje da promenite svoj život, počevši sa: „Moj bes me osnažuje da…“
Donja granica? Ljutnja može biti negativna, destruktivna emocija, ali ne mora da bude. Kada koristite pisanje za obradu i učenje o svom besu, imaćete moć da izaberete šta želite da uradite sa njim.
Samoprocena je važan deo razvoja ličnosti i samosvesti, jer nam pomaže da razumemo sebe bolje i da steknemo uvid u naše snage, slabosti, interese i vrednosti. Pisanje kao terapija je moćan metod da razumete sebe i podignete svest o sopstvenoj ličnosti.
Kroz samoprocenu, možemo analizirati svoje postignuća, kao i identifikovati oblasti u kojima možemo napredovati ili se razvijati. Ona nam omogućava da steknemo bolje razumevanje svojih sposobnosti i ograničenja, što nam pomaže da postavimo realistične ciljeve i donosimo informisane odluke o sopstvenom razvoju.
Samoprocena uključuje refleksiju, introspekciju i analizu sopstvenih misli, osećanja i ponašanja. Može se vršiti na različite načine, kao što su vođenje dnevnika, razgovor sa samim sobom, razgovor sa drugima o sopstvenim utiscima i percepcijama, ili upotreba standardizovanih alata za procenu ličnosti ili sposobnosti.
Važno je napomenuti da samoprocena može biti subjektivna i podložna različitim obrascima razmišljanja ili pristrasnostima. Stoga je korisno kombinovati samoprocenu sa objektivnim povratnim informacijama i evaluacijama drugih ljudi kako bismo dobili sveobuhvatan uvid u sebe.
Šest ključeva sebe
Šest ključnih stvari koje treba proceniti imaju ogroman uticaj na kvalitet odnosa koji formirate sa nekim. Slušajte veoma pažljivo šta ljudi govore. Pazi na njihovo ponašanje. Saznajte sve što možete o tome šta osobu pokreće kako biste prilagodili svoja očekivanja od odnosa u realnijim pravcima. Možete da uštedite mnogo očaja kada dobro procenite pre nego što uložite u nekoga. Ali druga polovina veze ste vi. Šta vas tera da kucate?
Često je lakše biti objektivniji prema drugima nego sebi, jer:
1. Živimo sami sa sobom; stalno smo zaokupljeni sopstvenim mislima i osećanjima; znamo svoju istoriju, svoja razočarenja i neuspehe, naše strahove i sumnje, i znamo svoje uspehe. Znamo kada nam se čini da zavaravamo druge iskazima kompetentnosti ili hrabrošću koju zapravo ne osećamo. Jednostavno rečeno, ponekad je teško znati šta smo „pravi“ mi, ili da li uopšte postojimo „pravi“.
2. Svako od nas ima ograničenu svest, polje svesti koje je relativno usko u smislu onoga čega možemo biti svesni u bilo kom trenutku; dakle, svi imamo „slepe tačke“. Takođe imamo značajne praznine u našoj svesti da „povremeno se zaprepastimo kada otkrijemo o sebi („Vau! Nikad nisam shvatio da sam toliko neupućen o takvim stvarima!“).
3. Zapravo smo motivisani da ignorišemo sopstvene kontradikcije ili nedoslednosti. Težak je posao da stalno revidiramo svoju sliku o sebi i tako imamo tendenciju da formiramo ideju o sebi prilično rano u životu, a zatim filtriramo informacije kroz tu sliku o sebi. Kognitivna disonanca nas dovodi do toga da ignorišemo, manipulišemo, iskrivljujemo i pogrešno predstavljamo informacije koje su u suprotnosti sa utvrđenim verovanjem ili perspektivom. To je način na koji održavamo stabilan osećaj za sebe i svoj svet.
Kada jednom odlučimo, „Ja sam ovakva“ ili „Svet je ovakav“, opiremo se ponovnom razmatranju tog ukorenjenog verovanja.
Svest o ovih šest ključnih karakteristika može promeniti način na koji pristupate odnosima (ako ste voljni da budete prilagodljivi) i povećate vaš uspeh u njima. Ovih šest obrazaca takođe određuju koliko ćete dobro funkcionisati u vezi: kako se nosite sa pitanjima odgovornosti, da li imate realnu samosvest, koherentan sistem vrednosti, fleksibilnost, kontrolu impulsa i toleranciju prema razlikama drugih. .
Pisanje kao terapija i samoprocena
Pisanje može biti vrlo korisno u procesu samoprocene. Evo nekoliko načina kako možete koristiti pisanje za samoprocenu:
Dnevnik: Vodite dnevnik u kojem ćete zabeležiti svoje misli, osećanja, iskustva i refleksije. Ovo vam omogućava da prepoznate obrasce u svom razmišljanju i ponašanju, identifikujete svoje snage i slabosti, te pratite napredak u ostvarivanju postavljenih ciljeva.
Pisma sebi: Pišite pisma sebi kao način da se osvrnete na svoje postignuće, pružite ohrabrenje ili postavite pitanja koja vam pomažu da razumete sebe bolje. Ovo može biti posebno korisno u trenucima samorefleksije i donošenja važnih odluka.
SWOT analiza: Koristite pisanje za sprovođenje SWOT analize (analize snaga, slabosti, prilika i pretnji). Napravite listu svojih snaga, slabosti, mogućnosti i pretnji kako biste stekli jasniji uvid u svoj položaj i identifikovali područja na kojima možete raditi.
Ciljevi i planovi: Pišite svoje ciljeve i planove za razvoj. Opišite šta želite postići, zašto je to važno za vas i koje korake planirate preduzeti da biste to ostvarili. Ovo će vam pomoći da konkretizujete svoje ciljeve i stvorite akcioni plan.
Pisanje refleksivnih eseja: Pišite refleksivne eseje o određenim događajima, iskustvima ili situacijama u kojima ste bili uključeni. Razmislite o tome kako ste se osećali, šta ste naučili, koje su bile vaše reakcije i kako ste mogli bolje da se nosite sa situacijom. Ovo će vam pomoći da produbite razumevanje sebe i svojih postupaka.
Važno je biti iskren i otvoren tokom pisanja. Nemojte se suzdržavati od izražavanja svojih misli i osećanja. Pisanje omogućava da dublje razmislite o sebi i pruža vam priliku da sebe bolje razumete, što je osnova za efikasnu samoprocenu.
Samo čitanje prethodne rečenice predstavljaće vam izazov: koliko ste realni u svojoj proceni sebe?
