Pisanje i reprogramiranje podsvesti

Preslušaj tekst


Da li živite život kakav ste oduvek želeli? Ili ste se smestili u status kvo? Ako ste dostigli životni “plafon”, osećate se zaglavljenim u životu ili znate da niste dostigli svoj puni potencijal, nije kasno. Možete reprogramirati svoj um da biste dobili fokus i odlučnost koji su vam potrebni da osmislite život koji vam pruža ispunjenje, radost i strast.

Većina nas ima nejasnu predstavu o tome šta mislimo da zaslužujemo. Kada život skrene sa tog puta koji smo mu tiho zacrtali, često postajemo frustrirani i uznemireni. “Zašto se ovo dešava?” pitamo se. Ovo nezadovoljstvo može biti snažno; može nas podstaći da napravimo promene.

Ali naša podsvest takođe može da radi protiv nas. Mnogi od nas na kraju okreću svoju frustraciju i uznemirenost protiv sebe, sabotirajući svaki potencijalni uspeh. Počinjemo da mislimo da zaslužujemo bolje, i možda ćemo raditi malo više nekoliko dana. Ali umesto da preduzmemo akciju i težimo trajnoj promeni, mi se vraćamo tamo gde mislimo da pripadamo – u našim karijerama, finansijama, odnosima, našem zdravlju, našem opštem osećaju blagostanja.

Šta ako preuzmete aktivnu kontrolu i naučite kako da reprogramirate svoj um? Šta ako ste uspeli da preusmerite svoj fokus kako biste svoj život učinili remek-delom.

Vaš podsvesni um je ključ uspeha – i možete ga reprogramirati. Ako želite da živite život kakav želite, onda je vreme da odlučite, da se posvetite i rešite. Nije ono što možemo da uradimo u životu ono što čini razliku – već ono što ćemo učiniti. I nema boljeg vremena da vratite kontrolu nad svojim umom i usredsredite se na nešto bolje upravo sada.

Moć uma je neporeciva. Negovanje te potpune sigurnosti – tog dubokog verovanja u sebe – zahteva razumevanje kako da iskoristite programiranje podsvesnog uma.

Pisanje kao terapija je idealan način da počnete da komunicirate sa svojom podsvesti.

ŠTA JE PODSVEST?

Podsvest je deo našeg uma koji donosi odluke bez naše potrebe da o njima aktivno razmišljamo. Razlikuje se od svesnog uma, koji obuhvata misli za koje znamo da imamo u bilo kom trenutku. Takođe se razlikuje od nesvesnog uma, koji čuva prošle događaje i iskustva kojih se uopšte ne sećamo.

Učenje sviranja instrumenta je dobar primer kako funkcioniše podsvest. U početku treba da razmislite o prevođenju nota i pomeranju prstiju da biste odsvirali svaku notu, ali dok vežbate, otkrićete da možete da uzmete bilo koju pesmu i odsvirate je.

Podsvest ide dalje od učenja novih veština. Uključen je u obradu informacija i utiče na sve što mislimo, govorimo i radimo. Ona čuva naša verovanja i vrednosti, određuje naša sećanja i prati informacije svuda oko nas, odlučujući šta da pošalje svesnom umu, a šta da sačuva za kasnije. To utiče na svaki trenutak našeg života – a većina nas to ni ne zna.

Dakle, koliko je vremena potrebno da reprogramirate svoju podsvest? U proseku je potrebno oko tri do četiri nedelje – ali može potrajati i duže. Odgovor će zavisiti od toga koliko je duboko ukorenjeno ponašanje koje želite da promenite, kao i od vaših sopstvenih ograničavajućih uverenja.

PROMENA RAZMIŠLJANJA

Da biste naučili kako da reprogramirate svoj um za uspeh, morate preduzeti tri koraka koja će promeniti vaš način razmišljanja i usmeriti vaš fokus u pravom smeru.

KORAK 1: ODLUČITE

Prvi korak koji treba da preduzmete je da steknete apsolutnu jasnoću o tome šta želite. Naučite kako da prestanete da razmišljate i usredsredite se na svoje ciljeve. Koji je vaš željeni ishod? Kako vam izgleda otključavanje izvanrednog života? Jasnoća je moć. Što više razmišljate o tome, više detalja izložite, a vaša vizija će postati jača i moćnija. Ovo stvara mapu podsvesnog uma, dajući vašem mozgu alate neophodne za pretvaranje te vizije u stvarnost.

Želite da reprogramirate svoj um? Razmislite o svađi sa svojim partnerom. Kada smo u žestokoj razmeni sa voljenom osobom, često gubimo pojam o samom neslaganju i fokusiramo se na to da nas čuju – da dobijemo poslednju reč, da pobedimo. Prestajete da pazite na svoj ton i da budete nežni sa svojim partnerom i počinjete da ih tretirate kao protivnika. To je brz način da se rasprava preraste u nešto mnogo gore.

Umesto toga, zaustavite se i pitajte: „Zašto se uopšte svađam?“ Ne borite se da biste se borili; ne slažete se oko nečega i želite rešenje. Kada vas ometa pobeda, gubite pojam o stvarnom problemu. Jednom kada se toga setite, možete da vratite fokus na rešavanje prvobitnog problema, efektivno reprogramirajući svoj mozak da koristi svoje resurse i proizvede taj ishod u tom trenutku.

Podsvesno reprogramiranje počinje tako što ćete odlučiti šta želite – sada i u budućnosti – i fokusirati se na to. Dajte svom mozgu pravac. Gde fokus, energija teče. Šta želite fizički, finansijski, emocionalno i duhovno u svom poslu i u svom ličnom životu? Donesite odluku da niste voljni da se nastanite i da niste voljni da živite kako sada živite. Usredsredite se na ono što želite i počnite da reprogramirate svoj mozak.

KORAK 2: OBAVEZA (NAVIKE)

Nakon što odlučite šta želite, sledeći korak podsvesnog reprogramiranja je obaveza. Oslobodite svoj um straha i sumnje u sebe. Kako to radiš? Tako što ćete se posvetiti tome i pustiti da vas vodi.

Strah je jedna od najvećih zamki koja sprečava ljude da preduzmu akciju. Svi imamo strahove – strah od odbijanja, strah od neuspeha, uspeha, bola ili nepoznatog. Ako ništa ne učinite, taj strah će ostati tačno tamo gde jeste, blokirajući vam put. Nećete se pomeriti, i uvek ćete živeti u strahu. Možda nećete proći ništa gore, ali nećete ni bolje. I taj strah će uvek biti prisutan u pozadini vašeg uma, gurajući vas od vaših ciljeva. Nedostatak akcije daje negativnosti vremena da zatruje vaše misli: „Dobro je što nisam pokušao. Nikada ne bih uspeo.” Kada vam se dozvoli da se proširi kroz vaš podsvesni um, ova negativnost zasnovana na strahu će prodreti u sve što mislite o sebi i svemu što radite.

Jedini način da se nosite sa strahom i reprogramirate svoj um je da se suočite sa njim. Morate to pogledati u oči i preduzeti akciju uprkos tome. Da li se plašite neuspeha? Gledajte na to ovako: Neuspeh je obrazovanje. Ako nešto uradite i ne uspete, znaćete šta ne funkcioniše. Sledeći put ćete moći da zauzmete obrazovaniji, informisaniji pristup. Bolje ti je nego tamo gde si bio ranije.

Reprogramiranje vašeg mozga znači probijanje kroz negativno brbljanje poput: „Ne mogu“. Razmislite o tome na isti način na koji biste izgradili mišiće u teretani. U početku će izgledati teško i možda čak i oporezivo. Ali ako počnete od malog i radite to svaki dan, postepeno ćete postajati jači. I uskoro će to postati navika bez napora.

Posvetite se sebi. Posvetite se prevazilaženju negativnosti. Posvetite se boljem životu. Kada se potpuno posvetite, odsecajući svaku drugu mogućnost, gurnućete sebe na sledeći nivo i zahtevati više od sebe nego što bi bilo ko drugi ikada mogao očekivati. I to je prava moć programiranja podsvesnog uma.

KORAK 3: ODLUČNOST (AKCIJA)

Kada se odlučite za svoj put i potpuno se posvetite, napravite inventar svoje situacije. Šta vas trenutni postupci donose? Usmerite svoj um ka proceni šta funkcioniše, a šta ne. Napravite smene. Odlučnost je u pronalaženju rešenja za sve što vam se nađe na putu.

Kritični deo pronalaženja rešenosti i efikasnog reprogramiranja vašeg mozga je fleksibilnost. Vizija tunela vam nameće ograničenja – propustićete prilike i alternativne puteve koji bi mogli da dovedu do neverovatnih prednosti. Zapamtite, nikada nemate 100% kontrolu. Razmislite o tome: da li vam je život išao po planu? Verovatno ne. Put kojim idete nikada nije prava linija. I zato je od vitalnog značaja da ostanete fleksibilni na tom putu – učite na greškama, prihvatate neuspeh i koristite negativnost kao pokretačku snagu za promene. Dokle god napredujete, idete u pravom smeru.

Kada reprogramirate svoj um da se fokusira na rešavanje, razvijate sposobnost da promenite svoj pristup problemima po potrebi. Nisu sve prepreke, prepreke ili okolnosti iste; svako predstavlja svoje poteškoće, a sa tim poteškoćama se možete suočiti direktno. Prava moć dolazi iznutra, a reprogramiranje vašeg mozga uslovljava vas za uspeh. Frustracija postaje dar, jer znači da ste na ivici proboja. Neuspeh postaje lekcija koja vas savetuje kako da budete bolji u budućnosti. Svaka prepreka na putu postaje prilika da se okrenete i pronađete novo kreativno rešenje. To je moć posvećenosti vašeg uma da rešite problem.

ŠEST SAVETA KAKO DA PISANJEM REPROGRAMIRATE PODSVEST

Sada kada ste u moćnom, odlučnom stanju, vreme je da usvojite pozitivne navike koje će reprogramirati vaš um da bude potpuno siguran u sebe.

1. USVAJTE OSNAŽAVAJUĆA VEROVANJA

Ograničavajuća uverenja nas sputavaju od onoga što želimo u životu. Mogu se zasnivati na prošlim rezultatima, negativnim događajima koje ste iskusili ili pogrešnoj viziji vaše budućnosti. Kada se pozabavite ovim uverenjima i osporite njihovu tačnost, možete ih zameniti osnažujućim uverenjima po kojima ćete živeti. Kako ovo izgleda? To bi moglo da zameni „Moji roditelji su bili razvedeni, tako da je u mom genetskom kodu da nemam srećnu vezu“, sa „Zaslužujem zdrav odnos sa nekim koga volim“. Kada promenite svoj govor o sebi, promenite svoj svet.

2. PRIGRLITE LEPOTU NEIZVESNOSTI

Mi ne kontrolišemo život – jedino što možemo da kontrolišemo su naši postupci i reakcije. Kada prihvatimo ovaj koncept, vraćamo svoju moć da oblikujemo svoje postojanje i reprogramiramo svoje umove. Oslobodite se potrebe za sigurnošću i prihvatite lepotu neizvesnosti. Kada se fokusiramo na izbor poverenja, davanje bez razmišljanja o tome šta dobijamo zauzvrat i svesno živimo, možemo se prepustiti i uživati u putovanju.

3. FOKUSIRAJTE SE NA ZAHVALNOST

Kada izaberete zahvalnost i uvažavanje umesto kritike i straha, osvetljavate pozitivno. Ovo preokreće vaš mozak da primeti više onoga što imate, a manje onoga što nemate. Takođe vam omogućava da budete radoznali.

4. PAZITE NA SVOJE OKRUŽENJE

Kada reprogramirate svoj mozak za uspeh, morate ograničiti negativne uticaje u svom okruženju. Vaš podsvesni um neprestano upija informacije iz spoljnih izvora i koristi te informacije da formira uverenja koja oblikuju način na koji razmišljate i ponašate se. Negativnost iz dnevnih vesti, toksičnih ljudi i društvenih medija može imati dubok uticaj na vašu podsvest, a da to niste ni svesni.

Dok radite na tome kako da reprogramirate svoj um, zapamtite da je blizina moć. Okružite se pozitivnim ljudima koji vas podržavaju. Potražite knjige, video zapise i muziku koja vas podiže i osnažuje. Vremenom ćete otkriti da je vaša podsvest pozitivnija i ohrabrujuća i da su se negativne misli znatno smanjile.

5. VIZUALIZECIJE

Kako izgleda vaš savršen dan? Kako želite da prođe vaša velika prezentacija na poslu? Kako tačno želite da prođe prvi sastanak? Izaberite nešto za šta ste zaista posvećeni pretvaranju u stvarnost i provodite 10-15 minuta svakog dana vizualizujući to kao da se već dogodilo. Vaša podsvest će apsorbovati osećanja na vašim slikama kao da su stvarna, dajući vam unutrašnje samopouzdanje koje vam je potrebno da biste ih ostvarili.

6. BIOHAKOVANJE SVOJ PODSVESTI BINAURALNIM BITSIMA

Biohaking koristi eksperimentisanje i tehnologiju za poboljšanje vašeg zdravlja i dobrobiti. Biohaking može uključivati terapiju crvenim svetlom za poboljšanje zdravlja, usvajanje plana povremenog posta da bi se pokrenuo gubitak težine ili dodavanje dodataka vašoj ishrani kako biste poboljšali svoje zdravlje. Jedan moćan način da reprogramirate svoj um kroz biohakovanje je iskorištavanje moći muzike. Naši moždani talasi različito reaguju na različite vrste muzike i mi možemo izazvati određena osećanja sa pravim ritmovima.

Binauralni otkucaji uključuju sviranje dva tona na različitim frekvencijama kako bi se izazvala određena stanja uma. Dokazano je da naš podsvesni um bolje apsorbuje informacije kada smo u opuštenom stanju, tako da možete da koristite binauralne otkucaje da pokrenete alfa moždane talase.

KAKO ZNATI DA LI RADI

Programiranje podsvesnog uma može biti nezgodno – po samoj definiciji, ne možete uvek da kažete šta mislite. Ali postoje načini da kažete da li vaši napori da reprogramirate svoj um funkcionišu.

Postajete samosvesniji. Morate biti svesni svog podsvesnog uma da biste ga reprogramirali. Da li postajete sve bolji u zaustavljanju negativnih samogovora i kontrolisanju svojih emocija? Da li ste u stanju da pomerite fokus po volji? To su znaci samosvesti.

Vi preuzimate više rizika. Svako ima različite tolerancije rizika, ali ograničavajuća uverenja dovode do toga da uopšte ne rizikujemo. Kada reprogramirate svoj um, povećaćete svoje samopouzdanje i biti spremni da izađete iz svoje zone udobnosti.

Vežbe iz terapijskog pisanje su idealan način da sve ovo realizujete i praktično. Probajte!

Bes i pisanje

Ljutnja je negativna emocija – to je ono čemu su nas učili i u šta naša kultura veruje. Ali da li je to istina? Da li je bes „loš“? Evo kako uz pomoć pisanja kao terapije možete da se nosite i prevaziđete osećanje besa.

Pre mnogo godina, usred razvoda, došao sam do iznenađujuće spoznaje da sam bio ljut veoma, veoma dugo vremena. Pošto sam ljutnju smatrao „neprihvatljivom” emocijom, poricao sam je i potiskivao. Priznavanje svog besa omogućilo mi je da pišem o tome, a pisanje o tome pomoglo mi je da shvatim da je moja ljutnja zaštitni mehanizam i da mogu da iskoristim energiju te ljutnje da promenim svoj život na bolje. Kao rezultat tog iskustva, naučio sam da budem zahvalan na svom besu. To je za mene postala crvena zastavica koja signalizira da se neka osnovna potreba ne ispunjava.

Kada uzmete u obzir da je bes često odgovor na emocionalni ili fizički bol, kao i moguće sekundarne emocije, kao što su depresija, tjeskoba, tuga, strah i očaj, ljutnja počinje da izgleda kao pozitivan odgovor. Ljutnja je, za razliku od depresije, puna energije – puls vam se ubrzava, telo se zagreva i želite da uradite nešto, bilo šta. Kada se sva ta energija usmeri pozitivno, iz nje mogu proizaći dobre stvari. Neobuzdana, nedisciplinovana energija besa uzrokuje probleme koje povezujemo sa ovom emocijom. Zato govorimo o suočavanju sa besom, otpuštanju i upravljanju besom.

Vrste besa

Iako postoje različiti stepeni besa, kako ja to vidim, postoje u osnovi dve vrste: brza reakcija u trenutku, zbog koje poželite da vrištite, vičete ili udarite nešto, jedva zadržavajući frustriranu energiju u vašem telu; onda je tu dugo, sporo ključanje, dublji bes koji se rađa iz ponavljanog bola. Ovaj drugi oblik besa, kada ostane neprepoznat i neizražen, može postati toksičan, izazivajući zdravstvene probleme i probleme u vezi i na kraju eskalirajući do besa. Obe vrste besa mogu biti destruktivne, ili – da, čak i ona vrsta koja se sporo ključa – može imati pozitivne, konstruktivne ishode.

Ali kako da pređemo na konstruktivnu stranu besa? Pisanje o besu je jedan od najefikasnijih načina da razumete, izrazite, naučite i preduzmete pozitivne akcije tako što ćete voditi svoj bes. Kroz pisanje obrađujete razloge svog besa. Kada saznate zašto ste ljuti, imate veću kontrolu: možete ispitati svoje odgovore i odabrati različite. Možete učiti iz svog besa i preduzeti pozitivne mere kako biste se zaštitili od daljeg razočaranja ili štete. Ljutnja, po mom iskustvu, postaje emocija koja vas budi i tera da obratite pažnju na sebe.

Napišite svoj bes

Teško je pisati kada ste u grlu trenutnog besa, pa vam savetujem da sačekate dok ne budete mogli da sedite mirno. Zatim, dok još uvek osećate bes, prenesite ga na stranicu. Evo nekoliko saveta za pisanje koji će vam pomoći da počnete.

  • Izrazite svoj bes: stavite na papir svaku negativnu misao, želju i destruktivni impuls. Napišite o želji da vaš bivši skoči sa litice ili doživi saobraćajnu nesreću; napišite te fantazije o ubistvu; nažvrljajte sva imena koja biste želeli da nazovete tog kolegu ili situaciju. Preseći olovku preko stranice. U redu je. Niko neće videti šta pišete, a vi to uvek možete da iseckate kada završite. Pišite dok ne osetite da bes curi kroz vaše prste na stranicu. Dok se ne iscrpite ili, još bolje, možete se samo malo nasmejati.
  • na šta si ljut? Šta te je zabolelo? Da li je to bio čin nekog drugog? Situacija van vaše kontrole? Slobodno pišite deset minuta, počevši sa: „Ljut sam jer…“
  • Šta vam vaš bes govori o vašem životu? Šta vam to govori o vama samima?
  • Napišite razgovor sa svojim besom. Pitajte ga zašto postoji i koju pozitivnu akciju želi da preduzmete da biste se osećali bolje.
  • Napišite nekoliko konkretnih koraka koje možete preduzeti, zajedno sa načinom na koji ćete ih ostvariti. Kako možete drugačije da reagujete ili šta treba da uradite da biste se zaštitili od ponovne povrede? Na primer, ako nakon pisanja odlučite da je vaš odgovor nastao zbog nečega što se dogodilo davno – drugim rečima, nedavno ponašanje ili događaj zapravo nisu izazvali, već su pokrenuli vaš bes – možete odlučiti da provedete nekoliko sesija pišući o prvobitni događaj, ili možete odlučiti da tražite terapiju. Ako odlučite da se morate ukloniti iz štetne situacije, zapišite radnje koje treba da preduzmete.
  • Pišite besplatno deset minuta o svim načinima na koje vas vaš bes osnažuje da promenite svoj život, počevši sa: „Moj bes me osnažuje da…“


Donja granica? Ljutnja može biti negativna, destruktivna emocija, ali ne mora da bude. Kada koristite pisanje za obradu i učenje o svom besu, imaćete moć da izaberete šta želite da uradite sa njim.

Šta ti radiš sa svojim besom i ljutnjom?

Pisanje i samoprocena

Samoprocena je važan deo razvoja ličnosti i samosvesti, jer nam pomaže da razumemo sebe bolje i da steknemo uvid u naše snage, slabosti, interese i vrednosti. Pisanje kao terapija je moćan metod da razumete sebe i podignete svest o sopstvenoj ličnosti.

Kroz samoprocenu, možemo analizirati svoje postignuća, kao i identifikovati oblasti u kojima možemo napredovati ili se razvijati. Ona nam omogućava da steknemo bolje razumevanje svojih sposobnosti i ograničenja, što nam pomaže da postavimo realistične ciljeve i donosimo informisane odluke o sopstvenom razvoju.

Samoprocena uključuje refleksiju, introspekciju i analizu sopstvenih misli, osećanja i ponašanja. Može se vršiti na različite načine, kao što su vođenje dnevnika, razgovor sa samim sobom, razgovor sa drugima o sopstvenim utiscima i percepcijama, ili upotreba standardizovanih alata za procenu ličnosti ili sposobnosti.

Važno je napomenuti da samoprocena može biti subjektivna i podložna različitim obrascima razmišljanja ili pristrasnostima. Stoga je korisno kombinovati samoprocenu sa objektivnim povratnim informacijama i evaluacijama drugih ljudi kako bismo dobili sveobuhvatan uvid u sebe.

Šest ključeva sebe

Šest ključnih stvari koje treba proceniti imaju ogroman uticaj na kvalitet odnosa koji formirate sa nekim. Slušajte veoma pažljivo šta ljudi govore. Pazi na njihovo ponašanje. Saznajte sve što možete o tome šta osobu pokreće kako biste prilagodili svoja očekivanja od odnosa u realnijim pravcima. Možete da uštedite mnogo očaja kada dobro procenite pre nego što uložite u nekoga. Ali druga polovina veze ste vi. Šta vas tera da kucate?

Često je lakše biti objektivniji prema drugima nego sebi, jer:

1. Živimo sami sa sobom; stalno smo zaokupljeni sopstvenim mislima i osećanjima; znamo svoju istoriju, svoja razočarenja i neuspehe, naše strahove i sumnje, i znamo svoje uspehe. Znamo kada nam se čini da zavaravamo druge iskazima kompetentnosti ili hrabrošću koju zapravo ne osećamo. Jednostavno rečeno, ponekad je teško znati šta smo „pravi“ mi, ili da li uopšte postojimo „pravi“.

2. Svako od nas ima ograničenu svest, polje svesti koje je relativno usko u smislu onoga čega možemo biti svesni u bilo kom trenutku; dakle, svi imamo „slepe tačke“. Takođe imamo značajne praznine u našoj svesti da „povremeno se zaprepastimo kada otkrijemo o sebi („Vau! Nikad nisam shvatio da sam toliko neupućen o takvim stvarima!“).

3. Zapravo smo motivisani da ignorišemo sopstvene kontradikcije ili nedoslednosti. Težak je posao da stalno revidiramo svoju sliku o sebi i tako imamo tendenciju da formiramo ideju o sebi prilično rano u životu, a zatim filtriramo informacije kroz tu sliku o sebi. Kognitivna disonanca nas dovodi do toga da ignorišemo, manipulišemo, iskrivljujemo i pogrešno predstavljamo informacije koje su u suprotnosti sa utvrđenim verovanjem ili perspektivom. To je način na koji održavamo stabilan osećaj za sebe i svoj svet.

Kada jednom odlučimo, „Ja sam ovakva“ ili „Svet je ovakav“, opiremo se ponovnom razmatranju tog ukorenjenog verovanja.

Svest o ovih šest ključnih karakteristika može promeniti način na koji pristupate odnosima (ako ste voljni da budete prilagodljivi) i povećate vaš uspeh u njima. Ovih šest obrazaca takođe određuju koliko ćete dobro funkcionisati u vezi: kako se nosite sa pitanjima odgovornosti, da li imate realnu samosvest, koherentan sistem vrednosti, fleksibilnost, kontrolu impulsa i toleranciju prema razlikama drugih. .

Pisanje kao terapija i samoprocena

Pisanje može biti vrlo korisno u procesu samoprocene. Evo nekoliko načina kako možete koristiti pisanje za samoprocenu:

  1. Dnevnik: Vodite dnevnik u kojem ćete zabeležiti svoje misli, osećanja, iskustva i refleksije. Ovo vam omogućava da prepoznate obrasce u svom razmišljanju i ponašanju, identifikujete svoje snage i slabosti, te pratite napredak u ostvarivanju postavljenih ciljeva.
  2. Pisma sebi: Pišite pisma sebi kao način da se osvrnete na svoje postignuće, pružite ohrabrenje ili postavite pitanja koja vam pomažu da razumete sebe bolje. Ovo može biti posebno korisno u trenucima samorefleksije i donošenja važnih odluka.
  3. SWOT analiza: Koristite pisanje za sprovođenje SWOT analize (analize snaga, slabosti, prilika i pretnji). Napravite listu svojih snaga, slabosti, mogućnosti i pretnji kako biste stekli jasniji uvid u svoj položaj i identifikovali područja na kojima možete raditi.
  4. Ciljevi i planovi: Pišite svoje ciljeve i planove za razvoj. Opišite šta želite postići, zašto je to važno za vas i koje korake planirate preduzeti da biste to ostvarili. Ovo će vam pomoći da konkretizujete svoje ciljeve i stvorite akcioni plan.
  5. Pisanje refleksivnih eseja: Pišite refleksivne eseje o određenim događajima, iskustvima ili situacijama u kojima ste bili uključeni. Razmislite o tome kako ste se osećali, šta ste naučili, koje su bile vaše reakcije i kako ste mogli bolje da se nosite sa situacijom. Ovo će vam pomoći da produbite razumevanje sebe i svojih postupaka.

Važno je biti iskren i otvoren tokom pisanja. Nemojte se suzdržavati od izražavanja svojih misli i osećanja. Pisanje omogućava da dublje razmislite o sebi i pruža vam priliku da sebe bolje razumete, što je osnova za efikasnu samoprocenu.

Samo čitanje prethodne rečenice predstavljaće vam izazov: koliko ste realni u svojoj proceni sebe?

Pisanje je lek protiv usamljenosti

Kako da pobedite usamljenost? Terapijsko pisanje može biti izvrstan način da do postignete. Kada ljudi pišu o tome šta im je u srcu i umu, oni se osećaju bolje i zdravije. I ne radi se samo o tome da svoje probleme skidaju sa svojih grudi.

Pisanje predstavlja idealno i svima dostupno sredstvo za istraživanje i izražavanje osjećaja. Omogućava vam da shvatite sebe i svet koji doživljavate. Dublje razumevanje kako mislite i osećate pruža vam jaču vezu sa sobom. To je ta veza koja vam često omogućava da prevaziđete negativne emocije (kao što je krivica i sramota) i umesto toga pristupite pozitivnim (kao što su optimizam ili empatija), što predstavlja negujući osećaj povezanosti sa drugima pored sebe.

NAPIŠI SEBE

Ljudi koji pišu o sebI su mnogo srećniji, manje anksiozni, manje depresivni i fizički su zdraviji.

Veze sa drugima su ključ

Zanimljivo je da se osećaj povezanosti s drugima koji se stvara kroz pisanje može dogoditi čak i kada ljudi nisu direktno angažovani jedni sa drugima. Zamislite da ste na filmu ili koncertu i doživljavate nešto dramatično ili uzbudljivo. Samo znajući da svi ostali u pozorištu dele to iskustvo, možemo se osećati povezani sa njima, čak i ako nikada ne pričamo o tome. Terapijsko pisanje može imati isti efekat povezivanja, kao kada pišete o stvarima koje prepoznajete, čak i ako se ta iskustva razlikuju od isksutva drugih ljudi. A ako delite svoje pisanje, možete još više poboljšati svoju vezu sa nekim drugim. Ta korist je energizacija, poboljšanje života, pa čak i spašavanje života u svetu gde je usamljenost – i loše zdravlje koje može nastati usled toga- postala epidemija.

Možda je vreme da se više pažnje posveti terapijskom pisanju kao važnom načinu da se poveća osećaj povezanosti sa drugima i prevaziđe usamljenost. Društvena povezanost je od ključnog značaja za ljudski razvoj, zdravlje i opstanak, ali sadašnja istraživanja pokazuju da se društvene veze uglavnom ignorišu kao determinanta zdravlja. Mi ignorišemo taj odnos na sopstvenu štetu. Brojna medicinska istraživanja pokazuju da nedostatak društvenih veza može imati dubok uticaj na rizik od smrtnosti, a povezan je sa rizikom od 30% za ranu smrt. Socijalna izolacija i usamljenost mogu imati dodatne dugoročne efekte na vaše zdravlje, uključujući oštećenje imunološke funkcije i povećanu upalu, artritis, dijabetes tipa 2, rak i srčane bolesti.

Kako se pisanjem boriti sa usamljenošću

Uzimanje olovke u ruke može biti moćna intervencija protiv usamljenosti. Čvrsto verujem u pisanje kao sjajnu terapiju za ljude koji se osećaju usamljeno, jer pruža mogućnost da otkriju, definišu, oblikuju i razmenjuju svoje lične priče. Terapijsko pisanje, pogotovo kada se deli (društvene mreže, blog ili knjiga), pomaže u podsticanju društvenih veza. Može smanjiti teret usamljenosti među mnogim grupama koje su najviše ugrožene, uključujući starije osobe, staratelje, osobe sa težim bolestima, osobe sa invaliditetom, veterane, mlade, odrasle, i mnoge druge.

Pisanje nam pomaže da odjednom delujemo u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Kada stavite olovku na papir radite u sadašnjem trenutku, čak i dok vaš mozak aktivno shvata skrivenu prošlost, birajući i oblikujući reči i linije. Ali mozak takođe funkcioniše u budućnosti, jer slika osobu koja čita same reči koje aktivno pišete. Kada se izražavaju u pisanom obliku, ljudi zapravo stvaraju artefakt – simbol nekih njihovih misli i osećaja. Ljudi često mogu da napišu ono što im je teško da izgovore, i tako istražuju dublje istine. Ovaj proces izražavanja kroz pisanu reč može izgraditi poverenje i povezanost s drugima na način koji ne ugrožava, stvarajući put ka svesnijem i povezanom životu.

Kada ljudi pričaju svoje lične priče kroz pisanje, bilo u pismima prijateljima ili porodici, ili samoza za sebe, ili u online postovima na blogu, ili u konvencionalno objavljenim radovima, oni često otkrivaju način organizovanja i razumevanja sopstvenih misli i iskustava. Pisanje pomaže u demistifikaciji nepoznatog i smanjuje strahove, posebno kada delimo te pisane brige s drugima.

Pišite za svoje zdravlje

Kao pisac, lično sam iskusio prednosti terapijskog pisanja. Veštine koje izoštrava; iskustvo razmene ideja, osećanja i percepcija na stranici; osećaji intelektualnog podsticaja i emocionalnog olakšanja – sve je to poboljšanje života. Voleo bih da više ljudi otkrije da terapijsko pisanje može da doprinese dobrobiti, kao što i vežbanje i zdrava ishrana.

Proučavao sam brojna istraživanja koja se rade u oblasti lečenja i umetnosti. Nakon pregleda više od 100 studija, zaključio smo da terapijsko pisanja definitivno poboljšava zdravlje smanjenjem depresije i stresa, uz istovremeno jačanje zdravih emocija. Zato uzmite olovku i počnite da pišete.

Za um i telo, pisanje je snažan recept za dobro zdravlje.

Anksioznost i terapija pisanjem

Ponovo si potonuo u dubiozu. Nemiran si, knedla u grlu, oluja u stomaku. Treperiš kao list na vetru. Problem je što ne možeš da shvatiš zašto ti se to događa, odakle ti žmarci, mravi ispod kože, kratak dah i srce koje hoće da iskoči iz grudi?

Možeš da odeš u šetnju, meditiraš…i još bolje, možeš da sedneš i napišeš svoju anksioznost. Zvuči glupo? I ne baš. Terapija pisanjem ti može pomoći da se izboriš sa svojim anksioznošću tako što ćeš da je napišeš!

Tvoja anksioznost ti može dati dragocene informacije, a proces pisanja pomoći da ih izvučeš napolje i korisno upotrebiš za sopstveni balans, rast i razvoj.

NAPIŠI SEBE

Ljudi koji pišu o sebI su mnogo srećniji, manje anksiozni, manje depresivni i fizički su zdraviji.

Šta ti tvoja anksioznost govori?

Uvek je korisno da Mislimo o svojoj anksioznksti kao o uputstvu za upotrebu veš mašine. Naravno da možemo da razumete kako se stavlja veš i orašak, ali čitanje uputstva svakako može biti veoma korisno.

Centrifuga ne radi? Pročitaj uputstvo. Filter se zapušio? Pročitaj uputstvo.

Tvoja anksioznost ti daje slične smernice.

Problem je u sledećem: korisne informacije su zaključane u tvojoj glavi, u obliku zbrkanih misli i pogrešnih narativa.

Pisanje o anksioznosti pomaže da se da smisao neshvatljivom. Pruža nam novi način da sagledamo situaciju i pomaže i drugima u tom procesu.

Svi smo mi ljudska bića. Da li misliš da si u svojoj borbi jedinstven?

Da, tvoj život je samo tvoj, ali svi ljudi trpe i pate od sličnih stvari kroz celu istoriju čovečanstva, i te teškoće se uvek iznova ponavljaju.

Nemaš dovoljno samopouzdanja? Otvori um i piši o svojoj anksioznosti.

Nisi siguran šta da radiš sa svojim poslom i karijerom? Piši o svojoj anksioznosti i osvetli iz drugog ugla izbore koje imaš.

Iako su ljudska bića su evoluirala vremenom i naučila kako da se izbore sa mnogim nevoljama, ovladala su svojim okruženjem, išla na mesec i izmislila pametne telefone, anksioznost nije evoluirala sa nama.

Umesto toga, anksioznost još uvek egzistira u kamenom dobu. Bila je korisna kada je ljude upozoravala na opasnost od divljih životinja i zlonamernih pripadnika iste vrste.

Sada, u modernom dobu, anksioznost nas gura unazad. Sprečava da radimo ono što želimo.

Paradoksalno je da pisanje o tome može da oslobodi naše potencijale i poveže nas sa humanošću.

Šta se događa kada pišeš o svojoj anksioznosti?

  1. Imenuješ sopstvene strahove.
    Kada staviš strahove na papir, onda napraviš distancu od njih. Stvoriš prostor između. Stvaranje disance u odnosu na to što te muči obično otkriva da to nije onako strašno kao što si mislio.
    Shvatiš da te je tvoj strah obmanuo i da je onaj pravi strah u stvari emocija koja se nalazi ispod njega.
  2. Obrađuješ svoje emocije
    Korisnost pisanja o anksioznosti je u samom procesu pisanja. Dodavanje reči o tome kako se osećaš pomaže da se oblikuju sopstvene emocije. To umekšava osećanja, čineći da postanu dovoljno ublažene kako bi mogao da počneš da se baviš njima.
  3. Stičeš nove uvide
    Kao rezultat pisanja stičeš nove uvide u sopsotvenu situaciju, misli i emocije.

Kada počneš da pišeš, vrlo brzo ćeš primetiti da ti se početak vrlo razlikuje od kraja pisanja.

Pisanje ne samo što transforimiše ono što pišeš već i tvoj način razmišljanja.

Terapijsko pisanje je zato odličanmetod samopomoći. Da bolje razumeš sebe i druge. Da pobediš svoje strahove. I dobiješ novi kvalitet života. A to je ono što se računa. Ovde i sada.