Kategorija: Terapija pisanjem

Objavljeno

Živeti ovde i sada

„Tajna zdravlja i uma i tela nije u tome da tuguješ za prošlošću, brineš se o budućnosti ili predviđaš nevolje, već da živiš u sadašnjem trenutku mudro i ozbiljno.“

Jedna od najboljih, nepredviđenih posledica pojednostavljenja naših života je što nam je omogućila da počnemo da živimo svoj život u sadašnjem trenutku.

Terapija pisanjem je sjajan način da to i ostvarite. Počnite da pišete avoj život ovde i sada. Vežbe pričanja priče, asocijativno pisanje, su samo neke od korisnih tehnika da to i ostvarite.

Eliminisanje nebitnih stvari oslobodilo nas je mnogih emocija povezanih sa prošlim životima zbog kojih smo ostali zaglavljeni. A raščišćavanje doma omogućilo nam je slobodu da danas oblikujemo svoj život oko naših najvažnijih vrednosti.

Živeti u sadašnjem trenutku znači više ne brinuti o onome što se dogodilo u prošlosti i ne bojati se onoga što će se dogoditi u budućnosti. To znači uživati u onome što se sada događa i živeti za danas.

Povežite sa svojim unutrašnjim bićem. Naučite da zapisujete svoj emisli i emocije, tako ćete otkriti kako mislite i osećate. A onda možete da promenite i svoje ponašanje. Terapisjko pisanje vam može pomoći u tome. Potrebne su vam samo papir i olovka i malo dobre volje.

Odabir da živite u prošlosti ili budućnosti ne samo da vam oduzima užitak danas, već vam oduzima i istinski život. Jedini važan trenutak je sadašnji trenutak.

Imajući taj cilj na umu, razmotrite ovu listu od deset saveta u nastavku kako živeti u trenutku. Ovih deset principa su vodiči za vaše terapijske vežbe pisanja.

Kako da živite u trenutku uz malu pomoć papira i olovke?

1. Uklonite nepotrebnu imovinu

Minimalizam vas primorava da živite u sadašnjosti. Uklanjanje predmeta povezanih sa prošlim uspomenama vas oslobađa i omogućava vam da prestanete da živite u prošlosti. Kad prošlost više nema snage, možete početi da živite u trenutku.

2. Osmehnite se

Svaki dan je pun beskrajnih mogućnosti! Počnite sa osmehom. Svakog jutra kontrolišete svoj stav, budite optimistični i očekivani. Budite namerni u tome i zateći ćete se da to radite svaki dan, a da toga niste ni svesni.

3. Potpuno cenite današnje trenutke

Upijte što više današnjice koliko god možete – prizora, zvukova, mirisa, emocija, trijumfa i tuge. To su u našem svakodnevnom životu, ali često zaboravimo da ih primimo i zaista ih cenimo.

4. Oprostite na prošlim bolovima

Ako gajite nezadovoljstvo prema drugom čoveku zbog prošlih povreda, odaberite oprostite i idite dalje. Šteta je bila njihova greška, ali dozvoljavanje da utiče na vaše raspoloženje danas je vaše. Pustite i odaberite da umesto toga budete prisutni u trenutku.

5. Volite svoj posao

Ako samo „preživite“ radnu nedelju neprestano čekajući sledeći vikend „da biste došli ovde“, gubite 71% svog života (5/7 dana.) Postoje dva rešenja: pronađite novi posao u kojem zapravo uživate ili pronađite nešto što cenite u svojoj trenutnoj karijeri.

6. Maštajte o budućnosti, ali naporno radite danas

Sanjaj velike snove. Postavite ciljeve i planove za budućnost. Ali naporan rad danas je uvek prvi korak ka ostvarenju vaših snova sutra. Ne dozvolite da sanjarenje o sutra zamenjuje život u trenutku. Sanjanje o budućnosti je produktivno samo u kombinaciji sa danas preduzetom akcijom.

7. Ne zadržavajte se na prošlim dostignućima

Ako i dalje govorite o onome što ste uradili juče, danas niste učinili mnogo. Još uvek ima dovoljno vremena za nadogradnju prošlih uspeha i stvaranje više uspomena i dostignuća za buduće vas. U budućnosti ćete njegovati uspomene na današnji dan.

8. Prestanite da brinete

Ne možete u potpunosti ceniti danas ako se previše brinete za sutra. Shvati da će se sutra dogoditi bez obzira brineš li se zbog toga ili ne. A pošto briga nikada nikome nije ništa postigla, preusmerite svoju mentalnu energiju negde drugde.

9. Razmišljajte dalje od starih rešenja problema

Naš svet se menja tako brzo da većina jučerašnjih rešenja danas više nije pravi odgovor. Ne zatvarajte se u mentalitet „ali tako smo to uvek radili“. Jučerašnja rešenja nisu današnja rešenja i sigurno nisu sutrašnja.

10. Osvojite zavisnosti

Zavisnosti u vašem životu drže vas kao taoce. Oni vas sprečavaju da živite potpuno slobodnim životom i uklanjaju vaš fokus od trenutka. Nađi pomoć. Preduzmite korake. I uklonite njihov uticaj na vaš život. Dozvolite sebi da živite u trenutku bez zavisnosti.

Naučiti kako živeti u sadašnjem trenutku važan je sastojak srećnog života.

Ako možete da živite samo po jedan trenutak, mogli biste to učiniti i ODMAH DANAS.Terapijsko pisanje je vaš lični terapeut koji je uvek uz vas.

Objavljeno

Dnevnik – moj terapeut

Sećam se kada sam dobio moj prvi dnevnik. Došao je u obliku tvrde sveske na linije, u obliku deblje knjige, i imao je mali katanac sa strane. Korice su podsećale na kožu, a žućkaste stranice bile su povezane kao one stare knjige u prašnjavim bibliotekama ili filmovima. Imao sam devet godina i mislio sam da je fantastično što imam svoju knjigu koju mogu da zaključam. Danas verujem da je to bila moćna varnica koja je pokrenula da se družim sa pisanjem čitav svoj život. I da vodim dnevnik u koji zapisujem život, sve do danas. Ali sada na njemu nema više katanca.

Za razliku od tradicionalnog dnevnika, u kome zapisujemo dnevne događaje dan za danom, vremenom sam otkrio jednu sasvim drugačiju vrstu pisanja dnevnika koji se sada zove terapijsko pisanje dnevnika. Pisanje dnevnika je za mene bilo sigurno mesto da izbacima sav haos koji mi se kotrljao u glavi i sve ono što mi se sa emocijama dešavalo u životu. Na taj način sam mogao da umirim misli i srce. To sam kasnije proširio na pisanje priča i eseja, ali je dnevnik ostao zauvek u mom srcu kao način i metod dubljeg promišljanja i upoznavanja samog sebe.

Razlike između klasičnog i terapeutskog dnevnika

Terapijsko pisanje dnevnika datira još iz šezdesetih godina prošlog veka, kada je psiholog Ira Progof uveo u upotrebu “intenzivni dnevnički metod”. Najveća razlika između pisanja standarnog hronološkog dnevnika i terapijskog dnevnika je u načinu kako izražavamo svoje misli, osećanja i iskustva. Terapijski dnevnik dozvoljava da ostvarimo dijalog sa samim sobom i analiziramo sva pitanja koja su nam životno važna. U tu svrhu, koriste se teme za pisanje koje nam pomažu da uhvatimo misli na način putem koga možemo povećati svest , steći brojne lične uvide, ojačati lični rast i duhovni razvoj, i razviti dublji osećaj o nama samima. Sam čin svrhovitog pisanja pomaže nam i vodi nas kroz teme prema našim ciljevima. Na taj način se oslobađamo napetosti postižemo jasnoću teme kojom se bavimo.

Pisanje ovakvog dnevnika je dugo prisutno u mom životu, kao jedna vrsta kreativnog alata u postizanju zdravog mentalnog života i uvek ga nosim sa sobom i koristim, naročito u teškim perioda života, ili kad želim da ostvarim dublji kontakt sa samim sobom. Uvek je uz mene, kao jedna vrsta mog ličnog terapeuta, i ne moram da strahujem ili zazirem od toga šta on misli i kako će da mi odgovori na moja pitanja.

Kada započnete sa pisanjem terpijskog dnevnika, vrlo brzo ćete shvatiti da možete sasvim bezbedno da otpustite bol koji vam pritiska grudi, ili da se rešite haosa od koga preti da vam eksplodira glava. To su trenuci kada je ovaj dnevnik najkorisniji. Zajedno sa radom sa studentima i polaznicima u mojim radionicama kreativnog pisanja, i kasnije kroz rad sa klijenitma u terapiji pisanjem, shvatio sam da ova vrsta terapijskog pisanja može biti od velike pomoći u rešavanju emotivnih problema, anskioznosti i lakših oblika depresije, kao i svakodnevnog stresa raznih vrsta.

Ovaj dnevnik je samo za vas

Kada pišete vaš lični teraputski dnevnik, važno je da uvek imate na umu da ovde ne pišete vašu ličnu životnu priču, koju će neko kasnije čitati i komentarisati. Ovaj dnevnik je za vas i samo za vas, to je vreme za vaš lični rast i razvoj, negovanje, razumevanje i brojna otkrića, tako da neka bude samo za vaše oči. 

Dok pišete, nemojte brinuti o pravilnom pisanju, gramatici, sintaksi, ili o tome da li ste dobar pisac ili ne. To uopšte nije važno, s obzirom da ćete dnevnik čitati samo vi. Važno je samo da vi razumete ono što ste napisali.

U tu svrhu, pronađite neko sigurno mesto gde ćete držati dnevnik, kako niko ne bi mogao da ga čita osim vas. Eventualno, možete podeliti dnevnik sa vašim terapeutom, savetnikom ili osobom od krajnjeg poverenja. Ali i ne morate. 

Kako bude vreme prolazilo, a vi rasli i sticali nova saznanja o sebi, možda ćete se iznenaditi kako niste ista osoba od pre nekoliko nedelja ili meseci. To je predivan proces pisanja terapijskog dnevnika, koji će vas uvek držati u kontaktu sa samim sobom i omogućiti kvalitetniji mentalni i fizički život. 

U radionicama terapijskog pisanja možete naučiti osnovne tehnike vođenja terapijskog dnevnika. I tako dobiti svog ličnog terapeuta koji će vam uvek biti pri ruci. I kome uvek možete da se vratiti onda kada vam je teško. A i to je sasvim dovoljno, zar ne?

Objavljeno

Trauma kreativnosti

Neko je jednom rekao da kreativni, senzitivni ljudi pate i za druge. Vreme i iskustvo me je naučilo da je to, na žalost, tačno. Da li je kreativnost neka vrsta prokletstva od koje boluju svi umetnici, ali još i više oni kreativni ljudi koji ne dobiju šansu da se izražavaju kreativno u svom životu?

Takvih primera sam imao prilike puno puta da sretnem u životu, narčito u mojim radionicama terapijskog pisanja. Ljudi se guše u dosadnom, monotonom životu i nametnutoj sivoj svakodnevnici, koja ih polako ubija, njihovu radsot i želju za životom, u nekoj vrsti besmislene egzisencije trajanja.

Mnogi od njih odu u patološke oblike ponašanja, a često i u razne bolesti. To mu dođe kao neko bekstvo od jezivog unutrašnjieg bola koje obično ima loš i prevremen završetak.

I tada kreativnost nije lek već postaje trauma.

Kreativnost ume da boli

Možda je, uostalom, loša navika kreativnih i nadarenih ljudi sklonost da zalutaju do patoloških krajnosti koje pružaju neverovatne uvide, ali ne i dug život onima koji nisu kadri da pretoče svoje duševne rane u značajnu umetnost ili misao.

Istina je da mnogi kreativni ljudi ne uspevaju da izgrade zrele međuljudske odnose, a neki su izuzetno povučeni. Istina je i to da, u nekim slučajevima, trauma, u vidu ranog razdvajanja ili gubitka člana porodice podstice potencijalno kreativnu osobu da razvije one aspekte ličnosti koji mogu da pronađu ispunjenje u relativnoj osami. To, međutim, ne znaci da su samotnjačka kreativna stremljenja patološka sama po sebi…

Usamljenost kao spas

Mnogi kreativni ljudi beže u usamljenost. Sklanjaju se od drugih ljudi okruženi nerazumevanjem, mržnjom ili zavidnošću okoline jer su drugačiji. Izbegavanjem drugih jednostavno štite sebe. I obezbeđuju bolji pogled na svet oko sebe. Ali, to ima svoju cenu. I to veliku. Mnogi ne izdrže i jednostavno sagore u plamenu sopostvenih strasti za istinskim životom i traganju za smislom.

Ponašanje okarakterisano izbegavanjem drugih ljudi jeste odgovor kojim se dete štiti od dezorganizacije u ponašanju. Ako se taj koncept prenese u zrelo doba, videćemo da dete sklono izbegavanju drugih može da se razvije u čoveka čija je osnovna potreba da pronađe nekakvo značenje i red u životu, što ne zavisi u potpunosti, niti pak prvenstveno, od međuljudskih odnosa.

Kreativnost kao lek

Međutim, posotji i druga strana medalje. Oni koji imaju sreće ili snage da shvate svoju situaciju, hrabro se otisnu putevima samospoznaje. Radionice terapijskog pisanja upravo služe tome. Da izađu na sopstveni put, povećžu se sa svojim unutrašnjim bićem i budu ono što jesu. Tada imaju prilike da shvate da zaista nisu sami i da postoje, i da su postojali, mnogi slični njima.

A to daje velike izglede za opstanak i jedan dobar, ispunjen život. U slučaju pisanja, terapeutska moć pisane reči ima ogroman potencijal da leči i neguje. Čitanje i pisanje budi svet mašte i pozitivne energije, olakšava emocije i pruža šire razumevanje sveta koji nas okružuje. A to je prvi korak ka putu izlečenja.

Zato, budite sami svoj terapeut i počnite da pišete. Beleške, terapijski dnevnik i terapijske vežbe su sasvim dovoljne za početak. A posle odlučite sami.

Objavljeno

Kako da pustimo patnju da ode

Jedan od ključnih izvora patnje u našim životima su život u prošlosti i vezivanje za druge ljude i stvari. Jedan od načina da se oslobodimo patnje jeste – nevezivanje. Nevezivanje ne znači biti hladan ili emocionalno mrtav zid od opeke, već naučiti kako se osloboditi misli i emocija koje stvaraju patnju. Jednom kad prestanemo biti toliko vezani za svoje misli, doživljavamo ogromno olakšanje, unutrašnji mir i prožimajući osećaj radosnog blagostanja.

Pa kako da pustimo svoje misli i osećanja? Moramo naučiti da se posmatramo i odvajamo od svojih misli kroz prakse kao što su svesna svest, meditacija i samoispitivanje. Terapijsko pisanje je izvanredan način da kroz povezivanje sa našim unutrašnjim bićem to i postignemo.

Kada jednostavno možemo dopustiti da se život odvija prirodno, a da nismo vezani za ishode, uverenja, osećanja ili mišljenja, tada iskusimo istinsku nevezanost. Zamislite ovaj proces odvajanja kao kocku leda koja se polako topi u lokvu vode koja teče. Voda, poput prakse nevezivanja, teče životom bez napora i mirno, dok kockice leda ne. Stoga je cilj nevezivanja postati poput vode.

Kad prestanemo da se držimo unutrašnjih i spoljnih pojava, transformiše se ceo naš odnos sa životom. Evo šta se može (ili ne mora) dogoditi kada naučite kako vežbati prihvatanje i predaju:

  • Prestaćete da vas kontrolišu vaše emocije, već ćete se zainteresovati za njih
  • Nećete biti vezani za ishod, što znači da ćete se osloboditi straha, strepnje i unutrašnje napetosti koje prate držanje očekivanja
  • Bićete znatiželjniji, otvoreniji i spontaniji jer nemate unapred određenu želju ili žudnju
  • Bićete mirniji i manje neurotični, što znači da će se vaši odnosi i prijateljstva drastično poboljšati
  • Osećaćete se stalno opušteno i spokojno jer se ne poistovećujete sa svojim mislima i osećanjima (i umesto toga svedočite im kao „pasivni posmatrač“)
  • Bićete otporniji u slučaju gubitka i smrti jer niste vezani za ljude i shvatate da su sve stvari kratkotrajne
  • Osetićete osećaj opsežne slobode jer više niste rob uma
  • Osetićete osećaj celine jer vam ništa posebno nije potrebno ili želite, srećni ste baš kao što ste i u sadašnjem trenutku
  • Osetićete više ljubavi prema sebi i drugima jer se ne vežete za uverenja i očekivanja o tome ko biste vi / drugi „trebali“ biti ili šta „ne bi trebalo“ – daćete sebi i drugim ljudima slobodu da budu oni sami bez presude
  • Iskusićete više sinhronosti dok se život odvija bez napora i prirodno
  • Više nećete biti zavisni od „nabavljanja“ stvari ili popunjavanja prazne rupe u sebi jer ste zadovoljni i ne vezujete se za uverenje da će vas neko ili nešto „dovršiti“
  • Osećate se utemeljenije i povezani sa životom jer se ne gubite u vezama zasnovanim na mislima – zapravo ćete potpunije učestvovati u životu
  • Vaš um će se razbistriti i moći ćete lakše da shvatite istinu
  • Osetićete kako vas zahvalnost, ljubav, saosećanje i sreća prožimaju dok ste se oslobađali potrebe da jurite za srećom (što stvara nesreću)
  • Neotpornost i nesouđivanje stavite zajedno sa nevezivanjem i imate recept za potpuni unutrašnji mir. Zašto? Kada prestanemo da se opiremo životu i prosuđujemo stvari kao „dobre“ ili „loše“, prirodno se oslobađamo puno besa, mržnje, straha i tuge.

Nakon što čuje o nevezanosti, tendencija uma je da se momentalno zapali i započne sa stvaranjem načina „postizanja“ nevezivanja. Ali budite oprezni! Čak je i želja da se ne želi nikakva želja i dalje želja!

Cela poenta nevezivanja je da počnete da obraćate pažnju na svoje misli. Šta vam zaokuplja misli ceo dan? Šta te pokreće? Na koje načine tražite sreću iz spoljnog sveta, a ne iz unutrašnjeg?

Nevezivanje je koncept koji nam pomaže da istražimo šta se dešava u nama … ali istovremeno, lako može postati još jedna vezanost. Pa obratite pažnju. Pazite da nevezivanje postane još jedan „trofej“ koji pokušavate da dodate u svoj duhovni kabinet jer to ne funkcioniše na taj način. Nemoguće je vežbati istinsko nevezivanje kada smo vezani za želju da budemo nevezani.

Kako da sprečimo da se dogodi ova (uglavnom previđena) vezanost? Uskoro ćemo to istražiti. Ali prvo, ispitajmo:

Da bismo se transformisali i evoluirali, neophodno je otkriti koje su naše najjače vezanosti na ovom svetu. Na svom dosadašnjem putu otkrio sam tri glavne vrste vezanosti. Sa čime se najviše možete povezati?

1. Materijalne stvari

Nije ni čudo što su mnogi mudraci i duhovni učitelji sveta većinu svog života boravili, imali su malo hrane ili novca, a sigurno nisu imali zemlju ili imanje za koje bi tvrdili da su svoja. Njihovo ponašanje ukazuje na višu istinu: da je materijalno imanje besmisleno i prolazno. Što više imate fizički, to više morate da izgubite, a time i sve više brinete da ćete sve to izgubiti.

Kada je naša sreća i sigurnost u spoljnom svetu predmeta i stvari, u stalnoj smo opasnosti. U svakom trenutku naše kuće bi mogle izgoreti, naše blago bi moglo biti ukradeno, naši bankovni računi bi mogli biti hakovani, naša preduzeća bi mogla propasti. Vezanost za materijalni svet je poput gradnje tvrđave na pesku koji se pomera: kuća će vam se jednom srušiti i pasti.

Ako se borite sa materijalnom vezanošću:

  • Volite prestiž posjedovanja moderne kuće, dizajnerskog automobila, otmjene odjeće i drugih predmeta koji pokazuju koliko ste bogati i uspješni.
  • Stičete samopoštovanje i sreću materijalnim posedovanjem, npr. Volite da imate najnoviji iPhone, a bez njega biste se osećali zastarelo (i kao pomalo gubitnik)
  • Sanjate o tome da živite u boljoj kući, imate bolju kuhinju, skuplji sistem stereo zvuka, veći bazen, obnavljanje bašte i tako dalje – steknete puno zadovoljstva iz ovih sanjarenja
  • Šoping vas čini uzbuđenim; volite da gomilate vreće odeće, dodataka, obuće i drugih predmeta za domaćinstvo
  • Ne podnosite pomisao da ćete izgubiti sve stvari u prirodnoj katastrofi
  • Osećajte se kao da ne možete bez određenih predmeta ili luksuza
  • Osećate kao da je osiguranje imovine neophodno za vašu dobrobit – želite neku vrstu novčane nadoknade ako nešto izgubite (… da biste to sve ponovo kupili)
  • Volite da se okružite prelepim nameštajem, posteljinom, slikama itd. Oni su apsolutno neophodni za poboljšanje kvaliteta života i vašeg blagostanja
  • Izuzetno ste uznemireni ili iznervirani kada nešto što želite nije dostupno ili se rasproda

2. Lični odnosi

Za razliku od materijalne vezanosti, nevezivanje za osobu / ljude znači mogućnost koegzistiranja s njom, a da ih ne koristite kao sredstvo ka cilju. Drugim rečima, za lično nevezivanje niko ne treba prihvatanje ili potvrđivanje.

Na nesreću, mnogi od nas nehotice upadaju u zamku korišćenja drugih ljudi za stvaranje svoje sreće. Ovo je poznato i kao uslovna ljubav, jer osoba za nas gubi vrednost kada prestane da bude izvor utehe u našem životu.

S druge strane, osoba koja je razvila nevezivanje, svoju ljubav, prihvatanje i potvrđivanje stiče od sebe, a ne od drugih, zato postoje različiti stilovi vezanosti. Dakle, oni su u stanju da bezuslovno vole bez obzira na to kakvu ulogu ta osoba igra u njihovom životu.

Ako se borite sa ličnom vezanošću:

  • Emocionalno se udaljite ili potpuno odsecite nekoga od svog života kada postane problematičan ili prestane da bude izvor lične provere za vas
  • Osećate se izgubljeno i sami bez neprestane podrške voljene osobe
  • Mučite se godinama nakon što vas osoba prestane da voli
  • Zamerite se i teško ćete oprostiti ljudima koji su vas povredili
  • Jeste li potrebni i lepljivi – borite se da pružite voljenim osobama slobodu koja im je potrebna za napredak (i potrebna vam je njihova stalna pažnja da bi bili mentalno zdravi)
  • Manipulativni ste; možete biti namerno ili nesvesno samouništavajući da biste stekli pažnju, ljubav i naklonost

3. Misli

Možda najpodmukliji od svih, misaona vezanost može u tren oka da uništi fizičko, emocionalno, psihološko i međuljudsko blagostanje.

Kada se vežemo za verovanje, očekivanje, unapred stvorenu predstavu ili ideju – naročito ako su negativne ili štetne – u određenom smislu hodamo okolo sa napunjenim pištoljem. Na kraju, na kraju pucamo u sebe i druge, sa svojim misaonim vezama: to je praktično neizbežno.

Kada se vežemo za neku misao, to činimo jer nam donose ili utehu, opravdanje ega ili osećaj reda i sigurnosti. Na primer, mnogi od nas poseduju misaone vezanosti poput: „Uvek sam takav. Nikad se ne mogu promeniti ”,„ Svi su ti ljudi gomila idiota / siledžija / lopova / lažova itd. ”,„ Pronašao sam istinu! U pravu sam, a oni svi greše “,„ Moj život bi trebalo da bude ovako _________ “,„ Uvek će biti tako. To se nikada neće promeniti “.

Oni koji su snažno vezani za svoje misli imaju tendenciju da koriste ekstremistički jezik, ukidajući sve druge perspektive ili mogućnosti i stvarajući psihološku i emocionalnu napetost, štetu i ograničenu percepciju. Rečnik obično uključuje reči i fraze poput „trebalo bi“, „ispravno / pogrešno“, „dobro / zlo“, „uvek“, „nikad“, „zauvek“, „svi su oni“, „svi ste“, „ ja sam uvek “,„ uvek su “,„ nikad nisi “,„ nikad nisu “i tako dalje.

Neprivrženost misli, s druge strane, posmatra misao, ali se sa njom ne poistovećuje, pa se zato i ne vezuje za misao. Ovo iskustvo se obično razvija utišavanjem uma, kao u praksi meditacije, gde se saznaje prava priroda misli: da sva misao nastaje spontano i da mi ne kontrolišemo svoje misli. Pošto ne kontrolišemo svoje misli, nismo svoje misli, mi smo prostor iza njih (poznat i kao Svest). Stoga, zašto bismo ih trebali shvatiti tako ozbiljno?

Nevezivanje misli omogućava nam da se oslobodimo uskih ciklusa uma u ​​koje smo zarobljeni, do šire i otvorenije percepcije sveta.

Ako se borite sa vezanošću misli:

  • Pokušavate stalno da „sve shvatate“
  • Verujete da su sve kulture ili grupe ljudi slične
  • Prilično ste strogi i osuđujući prema sebi, a samim tim i prema drugima
  • Lako stereotipizirate ljude
  • Verujte da su ljudi i situacije ili potpuno dobri, potpuno loši, potpuno u pravu ili potpuno pogrešni
  • Skloni ste da svet vide crno-belo, npr. Nešto ili neko je uvek takav ili nikad to ne radi
  • Često se izgubite u glavi: čini se da vas obuzimaju vaše misli
  • Osećate se kontrolisanim svojim mislima: lako vas mogu učiniti izuzetno tužnim, ogorčenim, besnim, ljubomornim itd.
  • Ne osećate se rastrojeno ako možete da se povežete sa jednim (ili svim) oblicima vezanosti. Svi smo nesavršeni, svi smo ljudi i to je sasvim u redu.

Međutim, samo svest o ovim oblicima vezanosti pomoći će nam da damo taj dodatni centimetar razmaka između naše Istinske prirode i naših lažnih vezanosti.

Kako prestati biti vezan za misli, osećanja, ljude i okolnosti

Nevezivanje je obično nusprodukt duhovnih praksi kao što su samootkrivanje, samoprihvatanje i ljubav prema sebi. Evo nekoliko korisnih načina da započnete sa ispuštanjem navika, želja i obrazaca razmišljanja koji vam više ne služe:

1. Prestanite da tražite sreću u spoljnim stvarima

Kada jurimo sreću verujući da nas neko ili nešto izvan nas može učiniti srećnim, patimo. U stvari, potraga za srećom je najveći oblik vezanosti koji postoji u društvu. Umesto toga, pokušajte da usmerite pažnju prema unutra. U početku traženje sreće iznutra (involucija) može biti izuzetno teško jer smo uslovljeni da pronađemo „sreću“ u materijalnim stvarima, dostignućima, titulama i ljudima. Ali vežbom ćete početi da pronalazite mirni centar u sebi poznat kao vaša duša. Redovno izdvajanje vremena za tišinu i mirno sa sobom može vam pomoći da se prilagodite ovom unutrašnjem prostoru.

2. Pustite „treba“ i „mora“

Kako pristupate životu? Da li su reči „treba“ i „mora“ važan deo vašeg rečnika? Očekivanja (koja su mentalne vezanosti) uvek su preduslovljena jednom od ove dve reči, na primer, „Trebalo bi da bude lepši“, „Moram ovo da postignem ili ću propasti“, „Trebali bi odmah da prestanu sa tim.“ Obratite pažnju na upotrebu ove dve reči i na to kako se one odražavaju u vašem ponašanju. Da li verujete da bi nešto „trebalo“ da se dogodi ili neko „mora“ da bude na određeni način? Pusti, neka ide. Ne možete menjati ljude. Pustite da život teče bez nametanja beskorisnih očekivanja od njega.

3. Vežbajte dozvoljavanje

Dopuštanje je dozvoljavanje životu da bude takav kakav jeste. Dopustite svoje misli. Dozvolite svojim emocijama. Dozvolite da stvari ne idu onako kako ste očekivali. Po rečima Abrahama Hiksa, „Umeće dozvoljavanja je umetnost pronalaženja mog poravnanja i, prema tome, življenja u radosti bez obzira šta se oko mene događa.“ Dopuštajući životu da se dogodi, prestajete da se opirete i patnja prestaje.

4. Sprijateljite se sa neizvesnošću

Mi kontrolišemo, opsesivno planiramo i pokušavamo da predvidimo stvari iz čistog straha. Ali problem je u tome što se više opiremo nesigurnosti, to postajemo paranoičniji, teskobniji i napetiji. Kada naučimo da prigrlimo nesigurnost i da dopustimo da se život odvija kako želi, više ne doživljavamo strah – umesto toga, osećamo se smireno, radoznalo i otvoreno za sve mogućnosti. Ova otvorenost omogućava nam da zauzmemo razigran stav prema životu jer više nismo ograničeni strahom od nepoznatog. Ponekad vam jednostavna promena načina razmišljanja može pomoći da se sprijateljite sa neizvesnošću umesto da je se gnušate. Na primer, umesto da se bojite „šta će doći iza ugla“, počnite da doživljavate nepoznato kao veliko iznenađenje koje čeka da se dogodi.

5. Naučite da posmatrate svoje misli i osećanja

Najlakši način da uočite svoje misli i osećanja su redovne svakodnevne vežbe terapijskog pisanja. Preporučujem da isprobate asocijativno pisanje, ili vežbu konstrukcije priče, jer vam pomažu da ostanete prizemljeni, dok iskustvom iz prve ruke otkrivate da vi niste vaše misli: vaše misli su jednostavno fluktuacije energije koje se podižu i spuštaju poput talasa u okeanu. Što više u svoj život uvrstite svest o mislima, to ćete lakše videti koliko su mnoge misli i uverenja irelevantne: one znače samo kada im dodelite značenje. Kada mislima ne pridajete važnost, one prestaju da vam nanose bol.

6. Pogledajte koliko su sve stvari prolazne

Pogledajte oko sebe i pokušajte da pronađete nešto što će trajati večno. Ko ili šta će trajati večno? Realnost je takva da će sve stvari pre ili kasnije umreti. Podsećajući se na ovu činjenicu, započećete život što potpunije i potpunije. Videti prolaznost života duboko je tužno, ali takođe nam pruža priliku da iskusimo istinsku radost. Da sve traje zauvek, kakva bi dosadna stvar bio život! Smrt nam pomaže da cenimo život. Pa cenite to dok ga imate. Dalje, koristite ovo priznanje da podstaknete vašu potragu da biste pronašli ono što se ne menja ili ono što je večno. Počnite da gledate unutra i bićete iznenađeni … ili više nego iznenađeni, ekstatični!

Objavljeno

Olovka piše srcem

Marina mi se javila prvi put pre tačno godinu dana. Htela je da upiše radionicu za kreativno pisanje. Iz njene poruke videlo se da je nešto muči. Bilo je tu mnogo oklevanja. A onda je pre izvesnog vremena na mejl stigla njena pesma. To je bio zapravo njen san pretočen u stihove. O emocionalnom brodolomu nakon deset godina veze koja je trebalo da se kruniše brakom i porodicom. Prošlo je godinu dana, ali Marina nije mogla da se smiri. Njen čovek se jednostavno preko noći promenio. I nestao iz njenog života bez objašnjenja.

I onda joj je u pomoć pritekao snevač. I prošaptao jo je u snu poruku u stihovima, koju nikako nije mogla da sastavi ni rastavi. Zapisala je stihove čim se probudila. Htela je da piše. Da izbaci sve to iz sebe. Pozvao sam Marinu i njenog snevača u radionicu terapijskog pisanja. Da uzme olovku i počne da piše srcem. Pa kako bude.

Snevač unutar nas, ko god on bio, ima omnogo ograničenja u izgradnji konačnog proizvoda. Jedno od najvećih ograničenja je to što konačni proizvod sna mora biti poptuno vizuelan ili simboličan. Stoga je veliki izazov u stvaranju snova pretvoriti apstraktne koncepte u vizuelnu predstavu ili, kao u ovom primeru, nepovezane reči u obliku čudne pesme. Frojd je snove nazivao “kraljevskim putem u nesvesno”. Marini je snevač ponudio pesmu i otvorio slavinu njene kreativnosti.

Pisala je četiri dana uzastopno o svim simbolima koji su se pojavli u prvoj pesmi (veruje se da je prvi san o nekoj temi uvek najvažniji). Postepeno, pojavila se slika o njenim pravim odnosima sa partnerom koji je nestao, i koji je zapravo bio lažna slika jednog neiskrenog odnosa, u kome i posle toliko godina uopšte nije bilo prave bliskosti ni iskrenih emocija. Svaka nova pesma je bila još jedan udarac maljem istine o zid koji se krunio pred njenim očima. Ovo je delovalo otrežnjujuće za Marinin život, koji se rušio kao kula od karata. Bolelo je i to mnogo.

Ali je bilo lekovito. Iz ovog pisanja nastala je zbirka pesama izuzetne lepote. Na kraju radionice, Marina je se jednog dana pojavila i rekla da je konačno napravila i poslednji čin terapijskog pisanja: spalila je zbirku i pepeo razvejala jednog jutra na Adi Ciganliji, sama, u cik zore. Na moj užas ali i olakšanje. Jer, ove pesme nije mogla ni trebala da zadrži. I nije dozvolila da prošlost trči brže od nje.

U svakome od nas postoji jedno srce i jedna olovka. Ostaje nam samo da pišemo. Dobar način da negujemo samo sebe, rastemo i razvijamo se. Imate li olovku pri ruci?