Umetnost kao terapija

Vreme čitanja: 2 minuta

Stara izreka kaže: „Slika vredi hiljadu reči“ i odražava snažan efekat koji umetnost i kreativno izražavanje imaju na razumevanje i komunikaciju ljudi. Umetnička terapija radi na tome da tu moć iskoristi za terapijska sredstva. To je osovni princip na kome počiva i ideja o terapijskom pisanju.

Baš kao što slika ili muzičko delo mogu reći nešto na načine koji gotovo da prkose opisu, terapija putem pisane reči pruža pojedincima koji se suočavaju sa fizičkim, emocionalnim i kognitivnim izazovima nove puteve ka razumevanju i samoizražavanju.

Ljudi ne moraju biti umetnici ili čak „dobri u umetnosti“ da bi imali koristi od art terapije. Ovaj oblik tretmana nije samo čas umetnosti ili samo nešto što ljude zaokuplja. Art terapija koristi moć umetnosti i različite načine komunikacije kako bi naterala ljude da se otvore i uključe u svoju terapiju na nove načine, što može poboljšati lečenje svih vrsta. Pisanje u foirmi proze, poezije ili terapijskog pisanja je moćan način da to i postignemo.

Jedan od glavnih ciljeva art terapije je poboljšanje dobrobiti ljudi. Može pomoći u poboljšanju ili vraćanju funkcionisanja pojedinca. Umetnička terapija se odvija u obrazovnim, medicinskim i rehabilitacionim ustanovama, kao i u privatnim ordinacijama i klinikama za mentalno zdravlje.

Budi sam svoj terapeut

U radionicama terapijskog pisanja nauči kako možeš sam sebi da pomogneš. Reši se strahova, anskioznosti, stresa, depresije. Poveži se sa svojim unutrašnjim bićem i postani najbolja verzija sebe.

POGLEDAJ RADIONICE

Kako to funkcioniše?

Ljudi koji stvaraju umetnost u bilo kom obliku, bez obzira da li se smatraju umetnicima ili ne, učestvuju u procesu samootkrivanja koji im daje siguran prostor da izraze svoja osećanja. Štaviše, omogućava im da osete veću kontrolu nad svojim životom. Ovaj kreativni proces je sam po sebi prijatan, ali ovo nije jedina aktivnost koja se odvija na sesiji art terapije.

Iako se ove vežbe odvijaju pod vođstvom umetničkog terapeuta, ono što bi se pokazalo trebalo bi da budu nefiltrirani odgovori pojedinca. Njihovo razumevanje može unaprediti mentalno zdravlje i blagostanje.

Da bi raspakovali ovo razumevanje, pojedinac i njihov umetnički terapeut će razgovarati o umetničkom delu. Oni će istražiti šta predmeti, ljudi i slike rade, a šta se u njima ne pojavljuju.

Pokazalo se da umetnička terapija koristi ljudima svih uzrasta. Istraživanja pokazuju da art terapija može poboljšati komunikaciju i koncentraciju i može pomoći u smanjenju osjećaja izolacije. Takođe se pokazalo da ova vrsta terapije dovodi do povećanja samopoštovanja, samopouzdanja i samosvesti.

Pozitivne rezultate u art terapiji često mogu postići oni koji se suočavaju sa problemima kao što su:

  • Anksioznost
  • Depresija
  • Zavisnost od supstanci
  • Stres
  • Posttraumatski stres
  • Hiperaktivnost deficita pažnje
  • Starenje i gerijatrijska pitanja
  • Rak
  • Umor od saosećanja
  • Bolest srca
  • Anoreksija
  • Bulimija
  • Drugi poremećaji u ishrani
  • Kognitivna oštećenja
  • Pitanja porodice ili odnosa

S obzirom da art terapija omogućava ljudima da izraze osećanja o bilo kojoj temi kroz kreativan rad, a ne govorom, veruje se da je posebno korisna za one koji osećaju da nisu u kontaktu sa svojim emocijama ili osećanjima. Pojedinci koji imaju poteškoća u raspravljanju ili pamćenju bolnih iskustava takođe mogu smatrati da je umetnička terapija posebno korisna.

Veoma je važno znati da ne morate biti talentovani umetnik da biste probali umetničku terapiju. Ljudska bića su urođena kreativnost i sve što treba da uradite da biste uspešno završili aktivnost art terapije je, da budete iskreni prema sebi i svojim emocijama. Jednom kada oslobodite svoju kreativnost, vaš unutrašnji umetnik će se brzo probuditi.

Prema tome, olovka i papir su vaš najbolji terapeut. I uveć će biti tu za vas, da vas strpljivo saslušaju i povedu na uzbudljivo unutrašnje putovanje u traganju za pitanjima i dogovorima i boljem i kvalitetnijem životu.

Prati moj sajt

Pisanje i moć katarze

Vreme čitanja: 2 minuta

AKO ČITATE OVO, verovatno je da imate iskustva sa pisanjem dnevnika ili vas barem privlači ideja da redovno pišete. Možda već redovno vodite dnevnik i tražite svežu inspiraciju. Možda ste pisac beletristike ili publicistike koji ne vodi lični dnevnik, ali misli da bi to moglo biti od koristi. Ili van se jedostanvo pisanje sviđa kao metod zapisivanja sopsotvenih misli i emocija.

Ovde na scenu stupa pisanje kao terapija. I za tako nešto u opšte ne morate da budete ili imate ambiciju da budete profesionalni pisac.

Dakle, mislio sam da bi moglo biti od pomoći pogledati sve razloge za pisanje svakodnevno – ili što je više moguće svakodnevno. I ne samo da pišemo u naš lični dnevnik, već da napravimo korak dalje i koristimo ih da rastemo kao ljudska bića i efikasno rešavamo životne probleme

Budite sami sebi terapeut

Pisanje kao terapija je efikasan alato samopomoći za lični rast i razvoj, kao i regulaciju stresa i rešavanje životnih problema. Oslobodite se anskioznosti, strahova, depresije.POGLEDAJ RADIONICE

Glavni razlog za pisanje: Katarza

Možda je najočiglednija korist od vođenja ličnog dnevnika katarza. Reč „katarza“ potiče iz grčkog jezika i znači očistiti ili očistiti. U psihoterapiji, katarza se odnosi na proces svesnog doživljavanja dubokih emocija koje su prethodno bile potisnute, čime se pomeraju na površinu i dozvoljavaju im da izađu. Koristim termin u ovom smislu emocionalnog čišćenja ili raščišćavanja — oslobađanja nagomilane emocionalne energije kroz doživljavanje i izražavanje emocija.

Kada pišete za sebe, i samo za sebe kroz vežbe terapijskog pisanja, dozvoljavate sebi da izrazite osećanja i misli koje možda ne želite ili se ne usuđujete da kažete bilo kome drugom. Možete pisati o stvarima koje mrzite da priznate čak i sebi, kao što su: „Ne volim baš mnogo da budem roditelj“, ili „ponekad dovodim u pitanje svoj brak“ ili „Želim da pobegnem“.

Pisanje svojih osećanja vam omogućava da ih iznesete (iako privatno) i tako, umesto da potiskujete ta osećanja u sebe, začepljujući svoje emocionalno biće nagomilanim frustracijama, strahovima i sumnjama, vi ih priznajete. I na taj način poštujete sebe. Priznajete i dopuštate ovim osećanjima da se u potpunosti razviju.

Možete izabrati da se zaista udubite u strah, na primer, da ga osetite u potpunosti, da pišete o njemu i da otkrijete njegov izvor. Možda ćete otkriti, na primer, da vaš strah od susreta sa strancima ima čvrstu osnovu prethodnog iskustva, i nije tako „blesav“ kako ste procenili da jeste. Priznavanje i poštovanje tog straha može vam onda omogućiti da nastavite sa akcijom koja osigurava veću emocionalnu ili fizičku sigurnost u vašem životu.

S druge strane, kroz pisanje o strahu možete otkriti da se sam strah rastvara na jasnom svetlu dana. Samo iznošenje toga na videlo kroz čin pisanja ponekad je sve što treba da se uradi da bi se vaš emocionalni prostor dovoljno očistio da biste na neki način krenuli napred u svom redovnom pisanju ili životu.

Kada pišete iskreno i bezrezervno, ne samo o događajima u svom životu, već i o svojim osećanjima, rasteretite se emocija koje vas obuzimaju i sprečavaju da postignete ono što želite da postignete ili da budete osoba kakva biste stvarno volim da budem.

Čak i ako ne radite ništa drugo sa svojim pisanjem, već pišete svoja iskrena osećanja, iskusićete prednosti katarze: čišćenje, osećaj pročišćenja i olakšanja.

Kako ste doživeli katarzu kroz pisanje?