PROLOG. desilo se to na četvrtak, koji nije bio čak ni crveno slovo. tačno u 01.43 pm što bi rekli oni preko bare. što su istrebili neke druge koji im nisu bili po volji. na srpskom sam već zaboravio vreme i dane. jebi ga. kome je to uopšte važno. i došla je iznenada. ta MISAO. da ću DA UMREM. i JA. i da neću moći da živim do kraja života. kakvo sranje. padoh u bedak i otvorih novu flašu. ŠTO JA je bilo prvo što sam u svom sjebanommozgu počeo da mislim. uhvatio me strah. ko planina seo na mene i počeo da me stiska. nije pomogla ni muzika. ni burbon. ni gole žene. shvatio sam da je đavo odneo šalu. ta se ideja uselila u mene i nije htela da ode. rasla je ko kancer. počeo sam da se tresem, kukam,plačem. NEĆU da umrem. oću da živim večno. zauvek. nek svi drugi pomru samo ja ne. SAMO JA NE. molio sam, ponavaljao mantru, seo u lotus, očajnički verglao drhtavim glasom sve afirmacije kojih sam mogao da se setim, obrnuo sam se na glavu i počeo da meditiram. al džaba. nije vredelo ništa. onda sam pokušao da se setim odakle je misao stigla. jebem joj mater. i setih se pa mi bi malo lakše. stigla je od energetskih vampira sa kojima sam sinoć bio. izgledali su sasvim obično ali…crkli dabogda svi do jednog. Ti vampiri sisaju život iz tebe. obično su ti prijatelji i poznanici. žive od tebe. ni ne primetiš. a kada shvatiš onda je obično kasno. mogu da ti budu muževi, žene, kumovi i šefovi…Oni žive na tamnoj strani meseca. Ja sam bio tamo. I zato ti pričam ovu priču.
ČIN PRVI. društvo likova i likuša u četrdesetim i pedesetim. šareno. više razvedenih nego bračnih. poneko ko je odlučio da mu je najbolje da bude sam. da ga drugi ne gnjave i da ga ne bije baksuzluk. tu je bilo i nekih što pre podne mrze sebe a od podne ceo svet. pa neki menadžeri i bankarski službenici. neke ocvale lepotice u potrazi za čudesnim. pa dva lika – jedan frojd drugi gurđijev. pa jedan umetnik od glagola umetati. dece nije bilo. a ni životinja. hvala bogu. uglavnom UŽAS. i ja. sedim i povremeno prdnem. onako kurvanjski da se ne primeti. jebe me kevin pasulj. tema: ZDRAV ŽIVOT.
uzmi probaj ove bobice gondžu iz sibira. Šta? kažu da su odlične za krvne sudove. A jel ste probali vegi hranu. Šta? pa ono vegeterijanci, znaš ne jedu meso. A i mleko je otrov. Kažu u sve se trpa soja. I ona je otrov. Ja voće više ne kupujem ni na pijaci. Seljaci samo što ne seru u njega. Jeste i ja sam tako čula, imam jednog seljaka…Kakvi seljaci. I oni su govnari. Puno pesticida. Jadne životinje, kako ih ubijaju u klanicama. Ja pijem samo vitamine, one američke, u kapsulama. Kažu da je vežbanje majkamara. Aha. Teretana je čudo. idem dvaput nedeljno na KARDIO. I ja. Ja idem na jogu, kaže jedna debela što izgleda ko debela Berta iz remarkovog romana na zapadu ništa novo. ona što za opkladu vadi ekser dupetom iz zida. njoj ni joga ne može da pomogne. kad osetim zadah ćelavog do mene, uplašim se..Kuvanje ne valja. prženje ne valja. Roštilj ne valja, takođe. Ja jedem samo povrće i voće presno, kaže ćelavi i češe se iza ogromnog uveta. Izgleda ko minut pred smrt. Taj će uskoro da baci kašiku mislim se, al ne kažem. Jeste gledali sinoć na teveu, upada onaj frojd, bila emisija od M.B. o presnoj hrani. Pa nisam konj da jedem travu kaže umetnik i izbaci nešto nalik na smeh, mada je zvučalo ko verglanje kad umre akumulator. glupost od potočića prerasta u bujicu. cunami idiota. Zapalim cigaretu i drmnem ostatak burbona. osećam strah. pipci energetskih vampira puze po mojoj kičmi i klize ka vratu. panika mi steže srce. osećam da dolazi žuta minuta. Mumio je zakon, kaže bankarka u ranim četrdesetim i prekrsti butke. sevnu podvezice i golo meso. razvedena, bez prikolica, idealka. Gurđijev, nalik na propalog hemingveja, počeše bradu, namesti stomačinu ko dve fudbalske lopte i počne da bali na bankarkinu ženskost. balim i ja, al manje. pomislim na hopa cupa al odmah me prođe jer me ludača od prekoputa, bez sisa i kose, po zanimanju nedojebani psiholog, strelja očima i ubije mi svaku muškost. Morate da probate imelu, kaže i baca strele ka meni. možda joj se sviđam? da ga jebeš. prdnem tiho i malo se pomerim da se izvetri. ćelavi sa gađenjem frkne kroz nos. zato u kini i japanu ima najviše stogodišnjaka kaže i kezi se bankarki. šta bi vi, jebote, kažem a osećam kako energija života curi iz mene. Niko ne može da živi večno, jel da? nastade tišina. gledaju me ko da sam se usro. dal zato što sam prvi put za celo veče nešto reko ili što sam odvalio glupost. zbog oboje, verovatno. vidim da sam usro motku. tražim izlaz, dahćem, sad bi da okrenem na šalu, al kasno. pa, svi ćemo da umremo, kaže bankarka i opet prekrsti noge. dal ima ćega ispod, mislim se i pokušavam da zamislim scenu. al džabe. vampiri osetili krv. osećam sve više pipaka na mom vratu. štos je da se živi KVALITETNO, kaže frojd sa visine i gleda me ko da sam vanzemaljac. Aha, kaže debela, hrana je život, šta ti sipaš u svoja kola, kaže čelavi. Samo kvalitetno, a u sebe samo đubre, crvkuće psihologičarka i gubi interes za mene. Ti si izgubljen slučaj kaže Gurđijev i gleda me sažaljivo. zato tako i živiš. Ništa meni ne fali, opet ću ja. čovek treba sve da jede, kako mu dato, mi ionako ništa ne znamo, počnem da verglam. Kako to misliš kaže jedna od ocvalih lepotica i gleda me sa visine. Šta si ti, mesožeder?Smeh. Čovek voli jagnjeće brigade, ispali bankarka. Još jači smeh. krelac još živi u prošlom veku. ludača sa psiho diplomom se kikoće, grakće ko vrana. Pokušavam da povežem neku smislenu rečenicu, al iz usta ništa ne izlazi. Gledaju me belo. shvatim da se ne uklapam i da sam opet posto ekser. virim, jebi ga. Sve je to sranje, kažem. Jeo, ne jeo, ionako ćemo svi da umremo. Samo treba imati meru, zacvilim. Džabe. pipci za vratom mi pumpaju život napolje. postao sam žrtva. onaj što se razlikuje. kreten koji je drugačiji. etalon za sve što ne valja. izrod i otpadnik. treba ga samleti. miriše na mleveno meso. razgovor je naglo umro.
Skupim ono malo života u dlan, ustanem i odem. jedva sam nabo vrata. kola sam tražio pola sata. i nisam bio svestan da sam zapatio MISAO. onu sa početka teksta. virus smrti se uselio u mene i počeo da se množi. tiho i neosetno. vreme je prolazilo . iskenjam se i odem da spavam. nisam ni znao da sam postao drugi čovek.
ČIN DRUGI. prodavnica zdrave hrane. uteturam se unutra, gonjen potrebom za životom. virus misli o smrti radi poso. dobar dan. dan. izvolite? jel imate nešto protiv smrti, kažem u jednom dahu, glupača ne vidi da mi se žuri, samo bulji u neverici. Molim? Šta rekoste? gleda me kao kretena. nešto za večan život, opet ja tvrdoglavo. nešto zdravo. dođe još jedna, liči na gazdaricu. gleda me strogo preko đozluka od -5. vidim da me mrzi u startu. Šta vama treba gospodine? nešto za zdrav i večan život gospođo. bobice. mumija. ulje od lana. domaća hrana. sušeno voće neprskano. proso. ražani hleb. bilo šta samo da ne umrem, dahćem izbezumljeno, a osećam kako vreme i život curi izmene. otače se ko raso iz kupusa. vama treba doktor, kaže ona. meni klecnu kolena. zar se TO već vidi na meni? ne treba kažem, al shvatim da samo otvaram usta. glas neđe da izađe. i on se usro od straha. vidim ona mlađa okreće telefon, nešto priča u slušalicu usplahireno. odjednom se smrklo. izgleda da je neko ugasio svetlo, pomislim. osetim kako me neko hvata pod miške. guraju neki krevet pod mene. ubace me u neka kola. sirena zavija. ugledam svog psa kako me gleda i laje besomučno. da popizdiš. padne mrak.
NIJE TEBI NIŠTA BUDALO. bolnica. dve sise nešto čačkaju oko mene,oće da izađu iz brusa napolje. dobar dan kaže vlasnica sisa i smeje se. smejem se i ja automatski. kako ste, kaže neki ozbiljan čovek u belom, i gleda u mene brižno. mora da je doktor. dobro kažem. jel sam umro? ha? al nešto mi lepo, uopšte nisam zabrinut. dobro ste kaže doca, samo ste pali u nesvest. aha. jebi ga. znači živ sam. da, kaže on i smeška se. možte kući. uzeli smo vam krv, mokraću, ekg, uzorak ovaj i onaj, sve je super zdravi ste ko dren, ništa vam ne fali. Jel, kažem ja. A virusmisao? Kakav virus, kaže doca. Nemate ništa. Ma imam, kažem ja, zato umalo nisam umro. Gledaju me sise i on ko ludaka. vidim da mi ne veruju. za virus smrtmisao nikad nisu čuli, to je više nego očigledno. kakav bedak. jebeš medicinu i normalnu i alternativnu. Sve su analize odlične, opet će on. ovde potpišite pa možete kući. Neću da poptišem ništa kažem ja. imam virus. došo neki grmalj u zeleno belom i tutno mi stvari. posle me ispratio napolje. ljubazno. za knjižicu me nisu ni pitali.
EPILOG. tišina se navalila na moju sobu svom snagom. lampa obasjava ekran. ekran je prazan. flaša prazna. ja prazan. sve je postalo praznina. samo onaj virus nije prazan. smrt je prelazna bolest. samo ti to još ne znaš. ugasim svetlo i legnem u mrak. jebi ga. ionako ništa nije večno, zar ne?