Samoprocena je važan deo razvoja ličnosti i samosvesti, jer nam pomaže da razumemo sebe bolje i da steknemo uvid u naše snage, slabosti, interese i vrednosti. Pisanje kao terapija je moćan metod da razumete sebe i podignete svest o sopstvenoj ličnosti.
Kroz samoprocenu, možemo analizirati svoje postignuća, kao i identifikovati oblasti u kojima možemo napredovati ili se razvijati. Ona nam omogućava da steknemo bolje razumevanje svojih sposobnosti i ograničenja, što nam pomaže da postavimo realistične ciljeve i donosimo informisane odluke o sopstvenom razvoju.
Samoprocena uključuje refleksiju, introspekciju i analizu sopstvenih misli, osećanja i ponašanja. Može se vršiti na različite načine, kao što su vođenje dnevnika, razgovor sa samim sobom, razgovor sa drugima o sopstvenim utiscima i percepcijama, ili upotreba standardizovanih alata za procenu ličnosti ili sposobnosti.
Važno je napomenuti da samoprocena može biti subjektivna i podložna različitim obrascima razmišljanja ili pristrasnostima. Stoga je korisno kombinovati samoprocenu sa objektivnim povratnim informacijama i evaluacijama drugih ljudi kako bismo dobili sveobuhvatan uvid u sebe.
Šest ključeva sebe
Šest ključnih stvari koje treba proceniti imaju ogroman uticaj na kvalitet odnosa koji formirate sa nekim. Slušajte veoma pažljivo šta ljudi govore. Pazi na njihovo ponašanje. Saznajte sve što možete o tome šta osobu pokreće kako biste prilagodili svoja očekivanja od odnosa u realnijim pravcima. Možete da uštedite mnogo očaja kada dobro procenite pre nego što uložite u nekoga. Ali druga polovina veze ste vi. Šta vas tera da kucate?
Često je lakše biti objektivniji prema drugima nego sebi, jer:
1. Živimo sami sa sobom; stalno smo zaokupljeni sopstvenim mislima i osećanjima; znamo svoju istoriju, svoja razočarenja i neuspehe, naše strahove i sumnje, i znamo svoje uspehe. Znamo kada nam se čini da zavaravamo druge iskazima kompetentnosti ili hrabrošću koju zapravo ne osećamo. Jednostavno rečeno, ponekad je teško znati šta smo „pravi“ mi, ili da li uopšte postojimo „pravi“.
2. Svako od nas ima ograničenu svest, polje svesti koje je relativno usko u smislu onoga čega možemo biti svesni u bilo kom trenutku; dakle, svi imamo „slepe tačke“. Takođe imamo značajne praznine u našoj svesti da „povremeno se zaprepastimo kada otkrijemo o sebi („Vau! Nikad nisam shvatio da sam toliko neupućen o takvim stvarima!“).
3. Zapravo smo motivisani da ignorišemo sopstvene kontradikcije ili nedoslednosti. Težak je posao da stalno revidiramo svoju sliku o sebi i tako imamo tendenciju da formiramo ideju o sebi prilično rano u životu, a zatim filtriramo informacije kroz tu sliku o sebi. Kognitivna disonanca nas dovodi do toga da ignorišemo, manipulišemo, iskrivljujemo i pogrešno predstavljamo informacije koje su u suprotnosti sa utvrđenim verovanjem ili perspektivom. To je način na koji održavamo stabilan osećaj za sebe i svoj svet.
Kada jednom odlučimo, „Ja sam ovakva“ ili „Svet je ovakav“, opiremo se ponovnom razmatranju tog ukorenjenog verovanja.
Svest o ovih šest ključnih karakteristika može promeniti način na koji pristupate odnosima (ako ste voljni da budete prilagodljivi) i povećate vaš uspeh u njima. Ovih šest obrazaca takođe određuju koliko ćete dobro funkcionisati u vezi: kako se nosite sa pitanjima odgovornosti, da li imate realnu samosvest, koherentan sistem vrednosti, fleksibilnost, kontrolu impulsa i toleranciju prema razlikama drugih. .
Pisanje kao terapija i samoprocena
Pisanje može biti vrlo korisno u procesu samoprocene. Evo nekoliko načina kako možete koristiti pisanje za samoprocenu:
- Dnevnik: Vodite dnevnik u kojem ćete zabeležiti svoje misli, osećanja, iskustva i refleksije. Ovo vam omogućava da prepoznate obrasce u svom razmišljanju i ponašanju, identifikujete svoje snage i slabosti, te pratite napredak u ostvarivanju postavljenih ciljeva.
- Pisma sebi: Pišite pisma sebi kao način da se osvrnete na svoje postignuće, pružite ohrabrenje ili postavite pitanja koja vam pomažu da razumete sebe bolje. Ovo može biti posebno korisno u trenucima samorefleksije i donošenja važnih odluka.
- SWOT analiza: Koristite pisanje za sprovođenje SWOT analize (analize snaga, slabosti, prilika i pretnji). Napravite listu svojih snaga, slabosti, mogućnosti i pretnji kako biste stekli jasniji uvid u svoj položaj i identifikovali područja na kojima možete raditi.
- Ciljevi i planovi: Pišite svoje ciljeve i planove za razvoj. Opišite šta želite postići, zašto je to važno za vas i koje korake planirate preduzeti da biste to ostvarili. Ovo će vam pomoći da konkretizujete svoje ciljeve i stvorite akcioni plan.
- Pisanje refleksivnih eseja: Pišite refleksivne eseje o određenim događajima, iskustvima ili situacijama u kojima ste bili uključeni. Razmislite o tome kako ste se osećali, šta ste naučili, koje su bile vaše reakcije i kako ste mogli bolje da se nosite sa situacijom. Ovo će vam pomoći da produbite razumevanje sebe i svojih postupaka.
Važno je biti iskren i otvoren tokom pisanja. Nemojte se suzdržavati od izražavanja svojih misli i osećanja. Pisanje omogućava da dublje razmislite o sebi i pruža vam priliku da sebe bolje razumete, što je osnova za efikasnu samoprocenu.
Samo čitanje prethodne rečenice predstavljaće vam izazov: koliko ste realni u svojoj proceni sebe?