Strah od bolesti, smrti i prolaznosti je najveći strah ljudskih bića. Za razliku od životinja, mi imamo svest o prolaznosti i ništavilu. Strah od smrti ali i života u iščekivanju neumitnog kraja je nešto što nas često uništi i više od same bolesti. Posle pedesete godine telo počinje da popušta, i tada postajemo svesni kazina života, lutrije bolesti i smrti od koje želimo da pobegnemo glavom bez obzira.
Svi želimo da ostanemo zdravi što je duže moguće, ali smo zbunjeni kako to da uradimo. Stalno se pojavljuju oprečne informacije, potkrepljene studijama koje se ne slažu onoliko često koliko bi mi očekivali da bi trebalo da to slaganje izgleda, često su iste te studije sasvim oprečne u svojim rezultatima. Pomodni trendovi i saveti u medijima o zdravlju i izlećenju od bolesti dolaze i odlaze. Čak i vrlo osnovna pitanja – Da li je mleko dobro za odrasle? Povećavaju li jaja nivo holesterola? Kako je gojaznost povezana sa dijabetesom tipa 2? Zašto su alergije u porastu? – dovedene su u sumnju.
Nakon svih ovih pitanja i raznoraznih (dez)informacija, fatalistički završimo sa stavom da je život kocka i svako ko ostane vitalan i energičan sedamdeset ili osamdeset godina imao je veliku sreću. Dublji razlog zašto zauzmemo takav stav je taj što osećamo i mislimo da imamo bar neku šansu u ovom kazinu života. Međutim, život nije stalni rast i uspon. Posle određenog broja godina bolest je neizbežna. Naš organizam se haba i troši od upotrebe i ne obnavlja se dovoljno brzo i onako kako bi mi želeli.N emožemo živeti večno, je surova istina. Svaka odrasla osoba ima statistički rizik od bolesti srca i raka, dva vodeća uzroka smrti u ovoj zemlji. Najveći strah većine ljudi, Alchajmerova bolest, očigledno napada nasumično i neizlečiv je.
Lutrija smrti
Model kockanja za očuvanje zdravlja podučava se i u medicinskim školama, samo na naučniji način. Uprkos svim čudima moderne medicine, mnogo toga ostaje neizvesno. Od određenog uzroka bolesti poput virusa prehlade oboli samo određeni procenat ljudi, a ne svi. Svi standardni tretmani uključuju određeni stepen nepredvidivosti, što za neke pacijente deluje bolje od drugih, a ponekad uopšte ne deluje. Smanjenje rizika je jedan od načina na koji se definiše prevencija. I samo to.
Ako se pravilno hrani, redovno vežba i izbegava toksine poput alkohola i duvana, osoba zapravo ne napada uzrok glavnih poremećaja poput dijabetesa, bolesti koronarnih arterija i raka. Umesto toga, šanse za obolevanje rastu ili padaju. Prosečna osoba ne shvata da se ovi rizici odnose na velike grupe mereno statistikom. Ne predviđaju šta će se dogoditi sa pojedincem.
Uvek će se naći neko ko sve uradi kako treba, ali se ionako razboli, dok neko drugi ko nije uopšte pazio na svoje zdravlje nekim “čudom” izbegne agoniju bolesti i umre od starosti.
Čak i ako ste blagosloveni srećom, doći će dan kada ni najbolji lekari na svetu ne mogu da vam pomognu. Bez vaše krivice, doći će do narušavanja vašeg zdravlja i kazino će početi da stiče svoju prednost. Evo zašto:
Sedam razloga zbog kojih medicinska nega prestaje da radi:
- Lekar ne zna zbog čega ste se razboleli.
- Ne postoji lek ili operacija koji će rešiti situaciju.
- Dostupni tretmani su previše rizični, toksični, skupi ili sva tri.
- Neželjeni efekti lečenja su veći od koristi.
- Vaše stanje je predaleko napredovalo da biste ga poništili.
- Prestari ste za bezbedno lečenje ili sa puno nade za oporavak.
- Doktori su napravili negde neku grešku.
Kada se desi bilo koji od ovih kvarova u medicinskoj nezi, šta god se dalje dogodi, van je vaše kontrole i vašeg lekara. Posle tri veka naučne medicine koja je napravila ogromne korake – nasleđe koje duboko poštujem – postaje očigledno da model kockanja za očuvanje zdravlja treba zameniti.
Događa se previše neprihvatljivih stvari:
- Ljudi žive duže, a ipak u proseku trpe osam do deset godina lošeg zdravlja i na kraju jedne do tri godine invaliditeta.
- Raku se i dalje pristupa s tmurnim fatalizmom, uprkos činjenici da je do dve trećine karcinoma moguće sprečiti.
- Procenjuje se da više stotina hiljada ljudi svake godine umre zbog medicinskih grešaka.
- Prosečna osoba se oseća bespomoćno, zbunjeno i uznemireno zbog bolesti i odlaska lekaru.
Uzmite stvari u svoje ruke
Te neprihvatljive stvari nastaju kada model kockanja zavlada i kada bacite kocku u svoju budućnost. Najneprihvatljivije od svega je gubitak kontrole. Ljudi se plaše ideje da padnu u ruke lekara i završe u bolnici. Ali postoji alternativa. Povežite sa sobom kroz terapijsko pisanje (ili neku drugu metodu), i počnite komunikaciju sa samim sobom,svojim telom i umom.
Isceliteljsko ja je onaj koji donosi odluke koji stupa u arenu svakodnevnog života i usmerava um i telo ka trajnom lekovitom odgovoru. Nameravate da postanete celi, što je jedina održiva strategija da ostanete zdravi tokom celog života. Neverovatno je koliko je ljudsko telo evoluiralo kako bi omogućilo zarastanje. Kroz pisanje terapijskih vežbi imate priliku da evoluirate svesno, donoseći izbore koji će radikalno nadograditi vaš imunitet na bolesti, usporiti i preokrenuti proces starenja i pojačati odgovor na isceljenje.
Ovi ciljevi se ne mogu postići kockanjem, ali mogu se postići kada usvojite novi model, sebe koji leči. Oajačajte svoje um i svoje telo kao zalog za kvalitetan i dostojan život jednog ljudskog bića. Samo se to na kraju računa, zar ne?