Mit o umetniku mučeniku. Tipu iz kafane koji pše poeziju na salvetama. Živi u bedi. Neshvaćen i odbačen. Glui klovna u medijima.To je idilična slika društva: lepota stvorena od borbe, od ludila. Zaista ne postoji kreativni stereotip koji mi se više gadi. Mučeni umetnik koji se tako često prikazuje na filmu i televiziji uči da se najbolja dela ne mogu proizvesti osim ako se ne borimo protiv demona, duboko u zagrljaju opasnih supstanci, ili se borimo pod teretom mentalne bolesti.
Kao pisac koji živi sa povremenom depresijom ili napadima anksioznosti — iz iskustva mogu reći da takve borbe ni na koji način nisu poboljšale moj rad. Naprotiv, redovno me ostavljaju dodatno demotivisanim i posramljenim.
Međutim, naučio sam ponešto o tome da živim svoj život ispunjen kreativnošći, uprkos borbi sa nerazumevanjem okoline, a znajući da nisam sam, želeo bih da te stvari podelim sa vama danas.
Živeti kao depresivni kreativac…
Razmišljajući unazad, verujem da sam počeo da doživljavam depresiju oko četrnaeste ili petnaeste godine, iako je nisam prepoznao sve do svoje devetnaeste godine. Tokom tih mnogo godina između, jednostavno sam verovao da je moja demotivacija rezultat lenjosti, pesimizma i borbe sa samopoštovanjem.
Mislio sam da, uz dovoljno rada, mogu da promenim sebe, da postanem jači, bolji, srećniji i produktivniji. Ali što sam se više borio da postanem osoba kakva sam želeo da budem, sve više sam se osećao kao neuspeh. Činilo se kao da bih se svaki put kada bih počeo da primećujem promenu, probudio jednog jutra i otkrio da ne mogu ni da ustanem iz kreveta.
Često sam mislio: „Imate sve prilike na svetu da živite srećnim i ispunjenim životom, a sve to bacate u kanalizaciju“. Naravno, moje samopoštovanje se samo pogoršalo jer su krivica i stid bili teški.
Tek kada sam dostigao najniži nivo, počeo sam da se pitam zašto jednostavno nisam mogao da budem srećan, a prikrivena sumnja je počela da raste. Možda moj nedostatak energije i motivacije nije bio rezultat moje lenjosti. Možda moja nesreća nije bila moja krivica.
Kada sam prvi put otvorio temu depresije sa svojom majkom, sećam se da sam rekao: „Ne mogu da se setim vremena kada sam bio srećna osoba. Samo povremeno sam imao srećne dane.“ I do danas ta izjava važi. Imam srećne dane — dane u kojima se osećam motivisano, vođeno, strastveno i oduševljeno mogućnošću.
Ti sretni dani se često izgube među danima u kojima se osećam šuplje, očajno u svom očaju. Depresija; odjednom me je oduševilo što imam ime za svoju svakodnevnu borbu i prestrašilo me do bola. Kako sam ikada mogao nešto da postignem, da nađem sreću, ako mi je sopstveni um stajao na putu?
Nekih dana se i dalje osećam bespomoćno. Imao sam velike planove da kreiram nove postove na blogu i resurse ove nedelje i da napišem hiljade reči za svoj rad, ali je sve ovo otišlo u vodu jer sam se probudio u ponedeljak ujutro i jednostavno… nisam mogao.
Ako i vi živite sa depresijom, kladio bih se da moja iskustva na neki način odražavaju vaša. A ako je to tačno, možda se pitate kako uopšte uspevam da napredujem ka svojim ciljevima i snovima.
Naučiti da živim svoj najbolji kreativni život uprkos borbi sa duhovnim krizama bio je dugogodišnji poduhvat i sa kojim bih se mogao suočiti godinama koje dolaze. Ali sa sigurnošću mogu da kažem da sam naučio nekoliko vrednih lekcija o životu takozvanog „mučenog umetnika“. Danas bih voleo da podelim ove lekcije sa vama…
LEKCIJA #1: ODRŽITE RITUAL PISANJA
Popularan savet za one koji žive sa depresijom je da održavaju jednostavne dnevne rutine čak i kada se osećaju slabo. Iz iskustva mogu reći da ustajanje iz kreveta da operete zube i češljate kosu može učiniti da se osećate iznenađujuće ostvareno, ako ne i trijumfalno oslobođeni stiska depresije.
Za mene se ovaj princip prevodi i u pisanje. Još u martu 2015. počeo sam da držim minimalnu dnevnu naviku pisanja: samo 200 napisanih reči ili deset minuta povezanog posla dnevno.
Često nije lako održati ovu naviku. Ponekad sednem da pišem u devet ujutru, ali zapravo ne završim svoje reči sve do nekoliko trenutaka pre spavanja. Ali, govoreći kao osoba koja možda nikada neće napisati ni reč ako se nije, na neki način, prisilila na to, ova svakodnevna rutina pisanja pokazala se ključnom u mojoj borbi protiv depresije.
Za vas, održavanje dnevne rutine možda neće biti održivo. Proces svakog pisca je drugačiji, kao i borba svake osobe protiv mentalnih bolesti. Ali ako vam je držanje rituala ili rutina bilo koje prirode na neki način koristilo, razmislite o proširenju tog principa i na svoj život pisanja.
LEKCIJA #2: POŠTUJTE SVOJU KREATIVNOST
Ponekad se zbog ćestoij promena raspoloženja osećam kao zavisnik. Kada doživljavam padove, ja sam bez droge motivacije, moj um je potpuno zbunjen. Ali kada konačno nađem malo motivacije, mogao bih da pišem maratone oko drugih pisaca – i to često radim.
Poštovanje takvih motivisanih trenutaka u vašem životu je, prema mom iskustvu, jedan od najboljih načina da napredujete u svojim strastvenim projektima kada živite sa depresijom.
Takođe smatram korisnim da obeležim svoja dostignuća ovih dana. Podsećaju me da je sledeći put kada budem motivisan, vreme da isključim TV i napravim magiju. Biće dovoljno vremena za bezumno gledanje sledeći put kada se budem osećao slabo.
LEKCIJA #3: KORISTITE VAŠE PISANJE KAO IZLAZ
Apsolutno mrzim vođenje dnevnika, pa kada saveti za oporavak od depresije preporučuju da zapišete svoje misli i osećanja, mogu samo da uzdahnem u čistoj frustraciji. Ali šta ne mrzim? Radim na svom podkastu i krakti pričama.
Zvuči jednostavno, ali trebale su mi godine da shvatim da mogu da kanališem mnoge svoje najgore sumnje i depresivne emocije u svoje priče kao način da produbim putovanja svojih likova. Svaka priča ipak treba bar malo unutrašnje borbe, a ja imam dosta iskustva za širenje.
Tako je pripovedanje postalo moj sopstveni oblik pisanog i medijskog izvora, mesto za oslobađanje od mentalnog nereda života sa depresijom kako bih bolje razumeo sebe i svoje likove.
LEKCIJA #4: VOLITE SEBE
Ako ste se ikada borili sa depresijom, znate koliko teško može biti boriti se protiv osećaja neuspeha i samoprezira na svakom koraku. Ali načini na koje vas depresija sputava nisu vaša krivica, posebno u vezi sa takvim mentalno iscrpljujućim radom kao što je pisanje beletristike ili pravljenje sadržaja na podkastu.
Da, određene prakse vam mogu pomoći da se bolje borite protiv simptoma života, ali to je upravo ono zašto je depresija na mnogo načina iscrpljujuća.
Biće dana, pa čak i nedelja ili meseci, kada vam se čini da jednostavno ne možete da napišete ni reč, a to nije vaša greška. Ti nisi neuspeh. Vi niste nesposobni. Borite se sa jednom od najtežih bolesti uma, i zato morate sebi dati milost i oproštaj.
Ne možete više da izlečite sopstvenu depresiju nego rak, ali možete potražiti lečenje. Možete da dobijete procenu od strane lekara i da zakažete sesije sa terapeutom, da se obratite članovima porodice i prijateljima koji vas podržavaju – uključujući i one na mreži – i da se često podsećate da vaše borbe nisu vaša krivica.
Poštujte svoje padove na isti način na koji radite svoje uspone. Pauze. Oprostite sebi kada se ništa ne uradi. Počivaj u saznanju da će među lošima biti dobrih dana, da su tvoje priče važne i da si toliko voljen. Dakle, nastavite da se borite.
Važno je napomenuti da upotreba ova četiri saveta nije neka vrsta magične čarolije. Oni neće radikalno promeniti vaš život preko noći, pa čak ni za nekoliko dana, ali vam mogu pomoći da ostvarite merljiv napredak ka svojim ciljevima i snovima. Možda će vam čak pružiti ohrabrenje i olakšanje u saznanju da niste sami.
Živeti kao takozvani „mučeni umetnik“ možda nije ni približno tako idiličan kao što bi društvo htelo da vas natera da verujete (i ja vas ohrabrujem da otpakujete sve unutrašnje razmišljanje koje možda imate u vezi sa ovim štetnim stereotipom), ali mi nemamo da se odreknemo ljubavi prema pripovedanju samo zato što živimo različito od drugih.
Upoznajte sebe. Udubite se u razumevanje kako se to manifestuje u vašem životu i pronađite načine da se borite protiv njega, čak i ako se vaše strategije uveliko razlikuju od moje. Postoji svet mogućnosti i nadam se da ćete mi se pridružiti u odbijanju da odustanem od borbe.