Hau du ju du, bejbi

Vreme čitanja: 2 minuta

Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva, kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovek ništa nije bolji od stoke, jer sve je taština.

jebote. u moru sranja novih gluposti nikad dosta. šaram po MREŽI i naiđem na TO:  ENGLESKI ZA BEBE. bebe. čudo. gledam dal sam dobro vido. jes, majku mu.neki likovi uče bebe od 3 meseca eng jezik. neverovatno. zovem kuma da i on vidi šta misli. kum se krsti. zovem kevu, baba uzme šećer i vodu. zovem komunalce, njima se jebe za sve. zovem psa on ćuti ne kapira. ok pas ko pas. i sedim tako glup u svomneznanju. i mislim: šta smo to zajebali na ovom svetu.

koliko moraš da budeš glup da progutaš i OVO. tišina mi odgovara nemo. lupam po slovima. ništa. ko je bre ovde lud? zasvrbe me prsti i ganglije. uzmem čašu. sipam ćilibarsku tečnost i turim dve kocke. Leda. dohvatim telefon i stisnem muda.

. dobar dan.

– dan.

-imam bebu za engleski.

. koliko je stara?

– ko?

– pa beba!

– tri meseca.

odlično. pravi uzrast za početak. šta se tu uči. znate uče se osnove. this iz d bol, giv mi d bol. kat. dog. pičkamaterina. al beba ne zna ni srpski, ustvari i ne govori samo ćuti i smeje se. nema veze, to se sve pamti. šta se pamti. pa jezik, reči, to. kako bre se pamti jel ste vi lobotomi. gospodine…pusti bre gospodine, kolko to košta? pet iljada. a jel može da se uči srpski? ne može, samo eng po metodi dr tog-itog. jebo vas on. molim?

odoh da vidim. sede neki morioni, sa sisama i bez njih, u krug i kotrljaju bebe i lopte. imaju i neke drvene kocke. žrvljotine po zidovima podsećaju na decu. strava. neka nedojebana prakljača, tičerka drži slovo i baca lopte. oni što kotrljaju deluju normalno. LIČE na uobičajene roditelje i decu.  TOZLA na njima PRAZNO U njima. lukac u ARMANIJU. muškarci ćelavi od biznisa,neki sa šiljatim frizurama ko vanzemaljci. možda i jesu. ja ko da imam žar u guzici. sedite. ne bih…bebe mašu rukama i nogama, guču. dis iz d bol. tejk d bol. bravo dušo.bol.mačka.ket.kuca.dog. vidim đavoodno šalu. buljim,ne trepćem. kao da sam pao s Marsa. crvenim od stida i tolike količine kretenluka. ovi debili stvarno veruju u to. nasmejani zadovoljni dajdatiga munem imbecili što muče sopostvene potomke. uživaju. kotrljaju onu decu. smeju se ponosni na svoje roditljstvo i pamet koju nemaju. gotovo kaže ona prakljača i namešta đozluke nakukastomnosu. broji kolko love po glavi. ličim joj na evro. smeška se, svrbi je novčanik. hvala što se došli. bosanski naglasak. vidimo se sledeće nedelje. a vaša beba?nemam bebu a i da imam ne biti je dao. gledaju me kao idiota. tresnem vrata i upuvam se iz pakosti.

vratim se u brlog. upalim mašinu da nešto reknem. dodam tečnost. šta ću sad? kome da kukam? šta me snašlo? pitanja bez odgovora. gleda me krznena vreća buva. on ne zna engleski. al zna da je gladan, buvara smrdljiva.  ljudima danas sve mož da prodaš. i govno u celoofanu. glupost je bezgranična reče neko. ostaje samo taština.

lavež je postao nesnosan.  odoh napolje. čaša prazna, mašina ugašena.

Hau du ju du bejbi?

Šest minuta

Vreme čitanja: 4 minuta

Mislili smo na pivo dok smo sedeli i čekali da nas neko kupi. Dobro hlađeno. U krigli. To sam svaki dan gledao u izlogu kafića preko puta radnje. Ukočila mi se bulja od tvrde klupe, dok se ovaj do mene stalno češkao po gurtnama i spoljnom džepu (bez dugmića) i uzdisao ko da mu je poslednje.

Onaj desno od mene je sedeo i samo ćutao, ladan ko šrpicer. Stavili su ga da sedi malo nakrivo, tako da su mu se ručke umrsile i pokvarile izgled. S vremena na vreme ga munem u rebra da vidim jel još živ. Bilo je tu i nekih sa sisama, u roze boji i svetloplava i zelena, uglavnom šareno društvo. Slika svakodnevnice. Povremeno bi neko ušo, malo bi nas zagledo, probao pred ogledalom, uglavnom žene, i ponovo nas vratio na klupu. Mene je jedna debela jutros krvnički otresla, drndala mi rajsferšlus na glavi, jedva sam živ i nepocepan osto. Ko zna šta bi bilo da me nije spasla prodavačica, ona nova, što ima provincijski akcenat.

-Kolko si ti već ovde, pita onaj bez dugmića.

-Mesec dana, kažem. A ti?

-Tri meseca. I još me niko nije kupio.- Uzdahne, mislio sam da će da pusti suzu. – To je zato što ništa ne vredim, opet će on sumorno. Vidim, glas mu drhti. Bi mi na sekund žao, al ko ga jebe, mislim se, bolje ja prvi da odem nego on. Taj je zreo za reciklažu, ili da ode nekoj budali na sniženju, pa da ostatak života provede u ormaru, u naftalinu. hehe. naftalin je za budale.Prošlo je tako još par sati i dva kupca. Dva. Katastrofa.

– Imam loš predosećaj, odjedanput bupnu onaj levo, za kog sam mislio da će prvi da zvekne.

Vidim, stvarno mu nije dobro, sav se otromboljio, zgužvao, kao da će da se rašije svaki čas. Jedno dugme napred mu se otšilo i klatilo samo što ne otpadne. Neka čudna jeza mi prođe kroz postavu. Krajičkom oka pogledam ostale. Onaj desno se nešto udubio u misli, nervozno vrti bočni rajsferšlus. One tri kokoške na gornjoj polici neprestano nešto toroču i ogovaraju kožne čizme preko puta, koje očigledno iz nekog razloga ne podnose.

U tom trenutku začu se zvonce na ulaznim vratima i u radnju nahrupi debela nafrakana gromada. Gazdarica. I gospodar naše sudbine. Po zlom pogledu kojim nas je ošinula odmah sam znao da je levak bio u pravu. Na horizontu se spremala oluja. A ja ću postati njen deo.

Sa vrata je počela da se dere na osoblje, vrteći i šušteći računima, papirima, izveštajima i čime ne još. Prodavačice su je prestrašeno gledale i nešto tiho odgovarale, povremeno bacajući pogled u našem pravcu. Skazaljke na časovniku preko puta naše police pokazivale su da je ostalo još šest minuta do zatvaranja. ŠEST MINUTA. Odjedanput, debela nakaza dreknu nešto, baci papire na pod, i uputi se ka nama. Ka meni. Pravo u mene. Pretrnuo sam od straha. Kao u nekom usporenom filmu video sam da za njom ide i jedna od prodavačica šireći ogromnu crnu kesu. Od straha mi se otvori zadnji rasjferšlus i podigoše ručke na glavi. CRNA KESA. To je značilo samo jedno. Reciklaža. Otpad. Sigurna smrt. Pitanje je samo bilo da li svi ili neko.

U sekundi sam odlučio da ja NE BUDEM TAJ NEKO. Obuze me neka čudna snaga, energija je šištala kroz moju postavu, nabrekoše kožni delovi i bočna ojačanja. Bez borbe se neću predati. Jebeš život ako budem pizda. Debela je prvo zgrabila onog desno, kome dugme otpade i on nestade u crnoj kesi. Veštim manevrom uspeo sam da kao slučajno skliznem s police i u dva strmoglava okreta završih na podu gde me dočeka debela nožurda i jednim preciznim udarcem štikle odbaci preko puta pravo iza police sa čizmama. Oprezno sam provirio, doduše malo naopako, ali dovoljno da vidim strašan prizor: pokolj tašni je bio u punom jeku. Za onim bez dugmića ode i onaj levo, pa jedna poslovna akten tašna, dva ranca i torba za kozmetiku. Debela je mahnito grabila i trpala u kesu sve redom. Poslednje odoše one tri kokoške sa gornje police. Nakon toga zavladala je gromoglasna tišina. Čulo se samo kako su skazaljke na časovniku tiho kvrcnule, i pokazale da je osam časova.

Šest minuta je prošlo. Najgorih šest minuta u mom kožno postavljenom životu. Odahnuo sam tiho da me ne čuju. Skriven iza čizama uspeo sam da dočekam jutro. Tada, kao što to obično u životu biva, u radnju uđe jedna fiina mlada žena, koja me je odmah spazila onako zabačenog među čizmama. Kupila me odmah, bez razmišljanja. Bilo je to kao ljubav na prvi pogled. Čak su joj i dali popust samo da me se reše. Ionako me nikad nisu voleli, jer nisam teo da igram kako oni sviraju. Uvek sam mislio svojom glavom i imao veću rezoluciju nego oni ostali, prosek. Dobio sam i ja svoj dom.

***

Često dok pada kiša, sedim na prozoru i posmatram park preko puta stana u kome sada živim. Prema meni su dobri ,naročito moja nova gazdarica koja me obožava i svuda nosi sa sobom. I njene drugarice mi se uvek dive, iako nisam neka marka. Jedino me njena mačka ponekad gricne, onako u prolazu. Al, ne zameram. I to je sve život.

Ponekad, kada se setim mojih drugara iz one radnje, skupim ručke, zatvorim rajsferšlus i prođe me neka jeza. Šta je sudbina? Nekom majka, nekom maćeha. Opet, mislim se, karakter je ipak tvoja sudbina, reče neko pametan. Da se nisam borio i ja bih sada bio u onoj kesi. Uključi mozak, govorio je stari majstor onda kad nas je šio i pušio duvan u smrdljivoj fabrici. Jer to je ono što ti je dato, imao je običaj da kaže setno. A Bog, Priroda, Univerzum, su potpuno ravnodušni prema tebi. Jer, život je kratak, nemoj da zaboraviš.

Nisam zaboravio. Nikada.

Promeni misli promeni život

Vreme čitanja: 2 minuta

Koliko puta smo čuli izreku “kakve su ti misli takav ti je i život”? U brojne varijacije na temu. Pa ipak, mnogi ljudi koji se muče sa životnim problemima, negativnim emocijama, anksioznošću, depresijom ili stresom, kao da zaboravlja ovaj jednostavan zakon Univerzuma: ZAKON AKCIJE. Ovaj zakon nam kaže da moramo da preduzmemo određenu akciju koja podržava naše misli, emocije i reči.

U terapijskom pisanju ovaj zakon se primenjuje i usvaja upravo kroz zapisivanje naših misli u obliku reči. S obzirom da sve počinje od misli, u najširem smislu te reči, njihova organizacija kod svakog od nas ima određeni obrazac. Definisanje a zatim promena ovog obrasca mišljenja je jedan od glavnih zadataka svake uspešne psihoterapije. Tehnike terapijskog pisanja su vrlo koristan način da promenimo misli i da promenimo sopstveni život.

Edukacija terapija pisanjem

Želite da postanete edukator/terapeut terpijskog pisanja? Pridružite nam se u negovanju ove efikasne metode samopomoći. Menotrski rad uz superviziju. Rastimo zajedno i pomozimo sebi i drugima.

Negativni obrasci mišljenja proizvode osćeanje patnje tuge, bole, uznemirenosti, depresije. Naše misli imaju moćan uticaj na naš svakodnevni život, uključujući naše emocije i ponašanje. Vrlo je važno da razumemo kako da se borimo protiv negativnog razmišljanja kako bi umanjili negativne posledice. Srećom, terpaijsko pisanje je jedan od načina da naučimo da promenimo navike negativnog mišljenja, tako što kroz pisanje možemo identifikovati sopstvene obrasce mišljenja, razmišljati mnogo optimističnije, i izaći na kraj sa negativnim obrascima.

U terapijskom pisanju imamo više načina za primenu ove metode. Jedna od njih je sledeća:

Prvi korak

Napravite listu automatskih negativnih misli.Misli su direktno povezane sa našim emocijama i ponašanjem. Naše misli direktno utiču na to kako se osećamo, što utiče na to kako se ponašamo. Kroz koncept ascijativnog (automatskog) pisanja, i pravljenja liste negativnih misli povećavamo svest o sopstvenom načinu razmišljanja, čime povećavamo sposobnost da menjamo sopsotvene misli u zdravije alternative.

Drugi korak

Istražujemo uzroke obrasca negativnog mišljenja. Kada postanemo svesni odakle ovi negatinvi obrasi mišljenja dolaze, tada smo u stanju da identifikujemo i zašto se pojavljuju. Moguće je situacije iz naše prošlosti rezultiraju našim negativnim navikama mišljenja.

Treći korak

Formiramo liste obrazaca. Kada uređujemo ono što smo na terapiji pisali (asocijativno pisanje, terapeutski dnevnik), važno je da utvrdimo specifični obrazac mišljenja, pre nego što probamo da promenimo bilo šta. Naše automaske negativne misli se ponekad razviju u obrasce mišljenja koje se zovu osnovna uverenja. Nekada ih zovemo beskorisne navike mišljenja koje postaju ukorenjene u našem umu. Ne samo što su beskorisne već i ne odražavaju realnost. Ove ekstremne misli vrlo često uopšte ne uzimaju u obzir mnoge druge važne detalje u vezi događaja u našim životima.

Četvrti korak

Utvrđujemo posledice. Identifikujemo zašto je određena misao negatvina; to nam pomaže da shvatimo zašto određena misao zahteva promenu.

Peti korak

Zapisujemo naše misli. Vrlo je važno da u terapeutskom procesu pisnanja čuvamo naše zapise na dnevnoj bazi, i identifikujemo misli koje podržavaju ili ne podržavaju obrascemišljenja,kako bi mogli dautičemo na njihovu promenu.

Terapijsko pisanje, udruženo sa ovim procesom upoznavnaja i izmene obrasca našeg mišljenja može da nam značajno promeni život na bolje. Dovoljni su vam papir i olovka o volja da počnete rad na sebi. Ostalo prepustite pisanju. Jer, pisanje ja vaš lični terapeut.

Tamna strana meseca

Vreme čitanja: 6 minutaPROLOG. desilo se to na četvrtak, koji nije bio čak ni crveno slovo. tačno u 01.43 pm što bi rekli oni preko bare. što su istrebili neke druge koji im nisu bili po volji. na srpskom sam već zaboravio vreme i dane. jebi ga. kome je to uopšte važno. i došla je iznenada. ta MISAO. da ću DA UMREM. i JA. i da neću moći da živim do kraja života. kakvo sranje. padoh u bedak i otvorih novu flašu. ŠTO JA je bilo prvo što sam u svom sjebanommozgu počeo da mislim. uhvatio me strah. ko planina seo na mene i počeo da me stiska. nije pomogla ni muzika. ni burbon. ni gole žene. shvatio sam da je đavo odneo šalu. ta se ideja uselila u mene i nije htela da ode. rasla je ko kancer. počeo sam da se tresem, kukam,plačem. NEĆU da umrem. oću da živim večno. zauvek. nek svi drugi pomru samo ja ne. SAMO JA NE. molio sam, ponavaljao mantru, seo u lotus, očajnički verglao drhtavim glasom sve afirmacije kojih sam mogao da se setim, obrnuo sam se na glavu i počeo da meditiram. al džaba. nije vredelo ništa. onda sam pokušao da se setim odakle je misao stigla. jebem joj mater. i setih se pa mi bi malo lakše. stigla je od energetskih vampira sa kojima sam sinoć bio. izgledali su sasvim obično ali…crkli dabogda svi do jednog. Ti vampiri sisaju život iz tebe. obično su ti prijatelji i poznanici. žive od tebe. ni ne primetiš. a kada shvatiš onda je obično kasno. mogu da ti budu muževi, žene, kumovi i šefovi…Oni žive na tamnoj strani meseca. Ja sam bio tamo. I zato ti pričam ovu priču.

ČIN PRVI. društvo likova i likuša u četrdesetim i pedesetim. šareno. više razvedenih nego bračnih. poneko ko je odlučio da mu je najbolje da bude sam. da ga drugi ne gnjave i da ga ne bije baksuzluk. tu je bilo i nekih što pre podne mrze sebe a od podne ceo svet. pa neki menadžeri i bankarski službenici. neke ocvale lepotice u potrazi za čudesnim. pa dva lika – jedan frojd drugi gurđijev. pa jedan umetnik od glagola umetati. dece nije bilo. a ni životinja. hvala bogu. uglavnom UŽAS. i ja. sedim i povremeno prdnem. onako kurvanjski da se ne primeti. jebe me kevin pasulj. tema: ZDRAV ŽIVOT.

uzmi probaj ove bobice gondžu iz sibira. Šta? kažu da su odlične za krvne sudove. A jel ste probali vegi hranu. Šta? pa ono vegeterijanci, znaš ne jedu meso. A i mleko je otrov. Kažu u sve se trpa soja. I ona je otrov. Ja voće više ne kupujem ni na pijaci. Seljaci samo što ne seru u njega. Jeste i ja sam tako čula, imam jednog seljaka…Kakvi seljaci. I oni su govnari. Puno pesticida. Jadne životinje, kako ih ubijaju u klanicama. Ja pijem samo vitamine, one američke, u kapsulama. Kažu da je vežbanje majkamara. Aha. Teretana je čudo. idem dvaput nedeljno na KARDIO. I ja. Ja idem na jogu, kaže jedna debela što izgleda ko debela Berta iz remarkovog romana na zapadu ništa novo. ona što za opkladu vadi ekser dupetom iz zida. njoj ni joga ne može da pomogne. kad osetim zadah ćelavog do mene, uplašim se..Kuvanje ne valja. prženje ne valja. Roštilj ne valja, takođe. Ja jedem samo povrće i voće presno, kaže ćelavi i češe se iza ogromnog uveta. Izgleda ko minut pred smrt. Taj će uskoro da baci kašiku mislim se, al ne kažem. Jeste gledali sinoć na teveu, upada onaj frojd, bila emisija od M.B. o presnoj hrani. Pa nisam konj da jedem travu kaže umetnik i izbaci nešto nalik na smeh, mada je zvučalo ko verglanje kad umre akumulator. glupost od potočića prerasta u bujicu. cunami idiota. Zapalim cigaretu i drmnem ostatak burbona. osećam strah. pipci energetskih vampira puze po mojoj kičmi i klize ka vratu. panika mi steže srce. osećam da dolazi žuta minuta. Mumio je zakon, kaže bankarka u ranim četrdesetim i prekrsti butke. sevnu podvezice i golo meso. razvedena, bez prikolica, idealka. Gurđijev, nalik na propalog hemingveja, počeše bradu, namesti stomačinu ko dve fudbalske lopte i počne da bali na bankarkinu ženskost. balim i ja, al manje. pomislim na hopa cupa al odmah me prođe jer me ludača od prekoputa, bez sisa i kose, po zanimanju nedojebani psiholog, strelja očima i ubije mi svaku muškost. Morate da probate imelu, kaže i baca strele ka meni. možda joj se sviđam? da ga jebeš. prdnem tiho i malo se pomerim da se izvetri. ćelavi sa gađenjem frkne kroz nos. zato u kini i japanu ima najviše stogodišnjaka kaže i kezi se bankarki. šta bi vi, jebote, kažem a osećam kako energija života curi iz mene. Niko ne može da živi večno, jel da? nastade tišina. gledaju me ko da sam se usro. dal zato što sam prvi put za celo veče nešto reko ili što sam odvalio glupost. zbog oboje, verovatno. vidim da sam usro motku. tražim izlaz, dahćem, sad bi da okrenem na šalu, al kasno. pa, svi ćemo da umremo, kaže bankarka i opet prekrsti noge. dal ima ćega ispod, mislim se i pokušavam da zamislim scenu. al džabe. vampiri osetili krv. osećam sve više pipaka na mom vratu. štos je da se živi KVALITETNO, kaže frojd sa visine i gleda me ko da sam vanzemaljac. Aha, kaže debela, hrana je život, šta ti sipaš u svoja kola, kaže čelavi. Samo kvalitetno, a u sebe samo đubre, crvkuće psihologičarka i gubi interes za mene. Ti si izgubljen slučaj kaže Gurđijev i gleda me sažaljivo. zato tako i živiš. Ništa meni ne fali, opet ću ja. čovek treba sve da jede, kako mu dato, mi ionako ništa ne znamo, počnem da verglam. Kako to misliš kaže jedna od ocvalih lepotica i gleda me sa visine. Šta si ti, mesožeder?Smeh. Čovek voli jagnjeće brigade, ispali bankarka. Još jači smeh. krelac još živi u prošlom veku. ludača sa psiho diplomom se kikoće, grakće ko vrana. Pokušavam da povežem neku smislenu rečenicu, al iz usta ništa ne izlazi. Gledaju me belo. shvatim da se ne uklapam i da sam opet posto ekser. virim, jebi ga. Sve je to sranje, kažem. Jeo, ne jeo, ionako ćemo svi da umremo. Samo treba imati meru, zacvilim. Džabe. pipci za vratom mi pumpaju život napolje. postao sam žrtva. onaj što se razlikuje. kreten koji je drugačiji. etalon za sve što ne valja. izrod i otpadnik. treba ga samleti. miriše na mleveno meso. razgovor je naglo umro.

Skupim ono malo života u dlan, ustanem i odem. jedva sam nabo vrata. kola sam tražio pola sata. i nisam bio svestan da sam zapatio MISAO. onu sa početka teksta. virus smrti se uselio u mene i počeo da se množi. tiho i neosetno. vreme je prolazilo . iskenjam se i odem da spavam. nisam ni znao da sam postao drugi čovek.

ČIN DRUGI. prodavnica zdrave hrane. uteturam se unutra, gonjen potrebom za životom. virus misli o smrti radi poso. dobar dan. dan. izvolite? jel imate nešto protiv smrti, kažem u jednom dahu, glupača ne vidi da mi se žuri, samo bulji u neverici. Molim? Šta rekoste? gleda me kao kretena. nešto za večan život, opet ja tvrdoglavo. nešto zdravo. dođe još jedna, liči na gazdaricu. gleda me strogo preko đozluka od -5. vidim da me mrzi u startu. Šta vama treba gospodine? nešto za zdrav i večan život gospođo. bobice. mumija. ulje od lana. domaća hrana. sušeno voće neprskano. proso. ražani hleb. bilo šta samo da ne umrem, dahćem izbezumljeno, a osećam kako vreme i život curi izmene. otače se ko raso iz kupusa. vama treba doktor, kaže ona. meni klecnu kolena. zar se TO već vidi na meni? ne treba kažem, al shvatim da samo otvaram usta. glas neđe da izađe. i on se usro od straha. vidim ona mlađa okreće telefon, nešto priča u slušalicu usplahireno. odjednom se smrklo. izgleda da je neko ugasio svetlo, pomislim. osetim kako me neko hvata pod miške. guraju neki krevet pod mene. ubace me u neka kola. sirena zavija. ugledam svog psa kako me gleda i laje besomučno. da popizdiš. padne mrak.

NIJE TEBI NIŠTA BUDALO. bolnica. dve sise nešto čačkaju oko mene,oće da izađu iz brusa napolje. dobar dan kaže vlasnica sisa i smeje se. smejem se i ja automatski. kako ste, kaže neki ozbiljan čovek u belom, i gleda u mene brižno. mora da je doktor. dobro kažem. jel sam umro? ha? al nešto mi lepo, uopšte nisam zabrinut. dobro ste kaže doca, samo ste pali u nesvest. aha. jebi ga. znači živ sam. da, kaže on i smeška se. možte kući. uzeli smo vam krv, mokraću, ekg, uzorak ovaj i onaj, sve je super zdravi ste ko dren, ništa vam ne fali. Jel, kažem ja. A virusmisao? Kakav virus, kaže doca. Nemate ništa. Ma imam, kažem ja, zato umalo nisam umro. Gledaju me sise i on ko ludaka. vidim da mi ne veruju. za virus smrtmisao nikad nisu čuli, to je više nego očigledno. kakav bedak. jebeš medicinu i normalnu i alternativnu. Sve su analize odlične, opet će on. ovde potpišite pa možete kući. Neću da poptišem ništa kažem ja. imam virus. došo neki grmalj u zeleno belom i tutno mi stvari. posle me ispratio napolje. ljubazno. za knjižicu me nisu ni pitali.

EPILOG. tišina se navalila na moju sobu svom snagom. lampa obasjava ekran. ekran je prazan. flaša prazna. ja prazan. sve je postalo praznina. samo onaj virus nije prazan. smrt je prelazna bolest. samo ti to još ne znaš. ugasim svetlo i legnem u mrak. jebi ga. ionako ništa nije večno, zar ne?

Ubijanje života: živeti u prošlosti

Vreme čitanja: 4 minuta

Koliko često osećate da ne možete dalje? Koliko god se trudili, živite u prošlosti. Kao da nosite težak teret koji vas vuče na dno, kao živi pesak iz koga ne možete da se izbavite…Ovo je čest problem sa kojim se srećem u radu sa klijentima u radionicama terapijskog pisanja, i svaka napisana reč vredi mastila i papira.

„Pusti“, kažu vam prijatelji. Zvuči tako jednostavno, a osećate koliko je tako teško. Gotovo pa ne moguća misija. Ne možete prestati da se držite za nezadovoljstvo ili izdaju. Svaki put kada želite da idete dalje, prošlost pleni vašu nepodeljenu pažnju. Stalno čuči u stomaku i podseća vas na da je tu.

Budite sami sebi terapeut

U radionicama terapijskog pisanja naučite kako možete sam sebi da pomognete. Rešite se strahova, anskioznosti, stresa, depresije. Povežite se sa svojim unutrašnjim bićem i postanite najboljea verzija sebe.

Razmišljanje je neobična navika. To je kao gledanje loših filmova na Netfliksu. To se dešava kada nemožemo da se oslobodimo prošlosti. Opsednuti smo idejom da se tužne priče igraju bez prestanka u našoj glavi. Što više gledamo životni film, to nas više boli. I postanu obrazac neašeg mišljenja i doživjaja sebe isveta oko nas. Neprimetni. Tihi ubica našeg života.

Šta ako vam kažem da je moguće zaustaviti proces stanlog preživljavanja prošlosti i života i događaja koji su odavno prošli? Ali, prvo da shvatimo zašto zapnemo i postanemo robovi sopostvene životne istorije.Obično negativne.

Prestanite da se gubite u prošlosti

Ako ne možemo da promenimo prošlost, zašto je i dalje živimo?

Prema neuronaukama, mozak različito tretira negativne i pozitivne informacije. Negativna iskustva zahtevaju više razmišljanja i stoga se temeljnije obrađuju. To dovodi do toga da naš mozak postaje bolji u pamćenju neželjenih događaja.

Oživljavanje tužnih uspomena čini da se osećamo kao hrčak u točku – koliko god se trudili, ne možemo napred.

Ne možete promeniti način na koji vaš mozak radi. Ali možete se istrenirati da siđete sa točka. To zahteva presecanje emocionalne vezanosti za prošlost, posebno negativnih iskustava.

Obično teško prihvatamo da nas je neko povredio. Prepoznavanjem nesrećnog kraja osećamo se slabo i neugodno.

Eckhart Tolle  jednom je rekao, “Postoji tačna ravnoteža između poštovanja prošlosti i gubitka sebe u njoj. Možete prepoznati i naučiti na greškama koje ste učinili i onda kreni dalje. To se zove praštanje sebi “.

Shvatate poentu. Da biste nastavili dalje, morate da preoblikujete svoj odnos sa prošlošću. Terapija pisanjem i vežbe za raskidanje sa prošlošću predstavljaju odličan način da to i konačno i uradite.

Kako prestati sa stalnim razmišljanjem o prošlosti

1. Prestanite da se trudite da budete heroj svoje priče

Svi smo povređeni. To je tužno i sramotno – niko ne želi da izgleda slabo. Zbog toga konstruišemo našu idealizovanu verziju prošlosti. I krivite druge umesto da preuzmete svoj deo odgovornosti i razumevanja za ono što se dogodilo.

Sve u životu ima početak i kraj. Ne trebate nastaviti preispitivati svoju prošlost da biste je održali u životu. Pomirite se s krajem, posebno ako je bio ružan, i krenite dalje.

Pisanje pisama sebi i drugima u terapijskom pisanju nogo pomažu da zaista i uradite. Oslobađaju zglavljene emocije i doprinose boljei dubljem razumevanju događaja.

2. Ne dozvolite drugima da definišu ko ste vi

Optužujući druge kada stvari pođu po zlu, gubimo kontrolu. Dopuštamo im da definišu uslove kako živimo.

Ne možete da kontrolišete šta drugi ljudi rade, ali možete da kontrolišete kako reagujete. Fokusiranje na ono što su ljudi učinili (vama) odvlači pažnju. Vratite kontrolu nad onim čime možete upravljati i odlučite se za život pod vlastitim uslovima, a ne tuđim. U terapijskom pisanju pisanje priča ili terapuetske poezije pomaže nam da objektivnije sagledamo pravu prirodu traumatičnih događaja i krenemo dalje sa sopstvenim životom.

3. Naučite da praštate sebi

Kada nešto pođe po zlu, skloni smo da krivimo i sebe. Teško prihvatamo da grešimo i prepuštamo našem perfekcionističkom načinu razmišljanja. Otkačinjanje veza sa događajima u prošlosti pmoću vežbi terapijskog pisanja nam pomažu da zaista ostvarimo ovaj cilj.

Da li ste pogrešili? Dobro, svi grešimo to je prirodno i normalno. Naučite da praštate sebi. Greške se mogu ispraviti. Greške nisu konačno odredište, već stajalište koje nas priprema za putovanje. Moramo učiti od njih i nastaviti da idemo napred.

4. Ne dozvolite da vas problemi definišu

Kada toliko zaglavimo u problemu, postaje teško odvojiti događaj od onoga ko smo. Prema Ekartu Tolu, mi takođe stvaramo i održavamo probleme jer nam oni daju osećaj identiteta.

Vaše priče vas oblikuju, ali ne definišu vaš identitet. Ne dozvolite da gorko iskustvo postane ono što ste. Otpuštanje prošle priče stvara prostor za nove. Usredsredite se na ovde i sada i budite u miru sa sobom.

5. Izgradite teflonski um

Sve naše borbe potiču od vezanosti. Toliko smo zaljubljeni u nekoga da ne možemo da odvojimo „ja“ od „mi“. Toliko smo strastveni u svojoj karijeri da dopuštamo da nam nazivi poslova definišu identitet.

Nema ništa loše u tome što volimo nekoga ili naš posao. Problem je kada smo toliko vezani za njih da nam strah od gubitka ne dozvoljava da danas uživamo u njima.

Otpuštanje prošlosti nije zaboravljanje onoga što se dogodilo, već ispuštanje naših očekivanja. Ne patimo jer je veza završena. Patimo jer smo želeli da to traje večno.

Umesto da dozvolite da vam se slomljena očekivanja zaglave u umu, poštujte pozitivna iskustva – i prošla i sadašnja.

Pustite ljude i stvari da odu

Većina ljudi ne može da se oslobodi prošlosti jer ne ceni svoju sadašnjost. Preoblikovanje odnosa sa prošlošću zahteva da prestanemo da razmišljamo o tome kako stvari treba da budu i prihvatimo ih onakvima kakve jesu.

Kao što je Dalai Lama rekao, „Vezanost je poreklo, koren patnje; otuda je ona uzrok patnje“.

Otpuštanje prošlosti ne znači da stvari nisu bile dobre dok su trajale. Radi se o sećanju dobrih trenutaka, umesto da omogućite nesrećnom završnom oblaku čitavo iskustvo.

Želite li da se oslobodite prošlosti? Počnite tako što ćete ceniti ono što imate ovde i sada: svoju sadašnjost. Većbe terapijskog pisanja su zato vaš terapuet uvek pri ruci.

Čitamo se i pišemo!

X