Sećam se kada sam dobio moj prvi dnevnik. Došao je u obliku tvrde sveske na linije, u obliku deblje knjige, i imao je mali katanac sa strane. Korice su podsećale na kožu, a žućkaste stranice bile su povezane kao one stare knjige u prašnjavim bibliotekama ili filmovima. Imao sam devet godina i mislio sam da je fantastično što imam svoju knjigu koju mogu da zaključam. Danas verujem da je to bila moćna varnica koja je pokrenula da se družim sa pisanjem čitav svoj život. I da vodim dnevnik u koji zapisujem život, sve do danas. Ali sada na njemu nema više katanca.
Za razliku od tradicionalnog dnevnika, u kome zapisujemo dnevne događaje dan za danom, vremenom sam otkrio jednu sasvim drugačiju vrstu pisanja dnevnika koji se sada zove terapijsko pisanje dnevnika. Pisanje dnevnika je za mene bilo sigurno mesto da izbacima sav haos koji mi se kotrljao u glavi i sve ono što mi se sa emocijama dešavalo u životu. Na taj način sam mogao da umirim misli i srce. To sam kasnije proširio na pisanje priča i eseja, ali je dnevnik ostao zauvek u mom srcu kao način i metod dubljeg promišljanja i upoznavanja samog sebe.
Razlike između klasičnog i terapeutskog dnevnika
Terapijsko pisanje dnevnika datira još iz šezdesetih godina prošlog veka, kada je psiholog Ira Progof uveo u upotrebu “intenzivni dnevnički metod”. Najveća razlika između pisanja standarnog hronološkog dnevnika i terapijskog dnevnika je u načinu kako izražavamo svoje misli, osećanja i iskustva. Terapijski dnevnik dozvoljava da ostvarimo dijalog sa samim sobom i analiziramo sva pitanja koja su nam životno važna. U tu svrhu, koriste se teme za pisanje koje nam pomažu da uhvatimo misli na način putem koga možemo povećati svest , steći brojne lične uvide, ojačati lični rast i duhovni razvoj, i razviti dublji osećaj o nama samima. Sam čin svrhovitog pisanja pomaže nam i vodi nas kroz teme prema našim ciljevima. Na taj način se oslobađamo napetosti postižemo jasnoću teme kojom se bavimo.
Pisanje ovakvog dnevnika je dugo prisutno u mom životu, kao jedna vrsta kreativnog alata u postizanju zdravog mentalnog života i uvek ga nosim sa sobom i koristim, naročito u teškim perioda života, ili kad želim da ostvarim dublji kontakt sa samim sobom. Uvek je uz mene, kao jedna vrsta mog ličnog terapeuta, i ne moram da strahujem ili zazirem od toga šta on misli i kako će da mi odgovori na moja pitanja.
Kada započnete sa pisanjem terpijskog dnevnika, vrlo brzo ćete shvatiti da možete sasvim bezbedno da otpustite bol koji vam pritiska grudi, ili da se rešite haosa od koga preti da vam eksplodira glava. To su trenuci kada je ovaj dnevnik najkorisniji. Zajedno sa radom sa studentima i polaznicima u mojim radionicama kreativnog pisanja, i kasnije kroz rad sa klijenitma u terapiji pisanjem, shvatio sam da ova vrsta terapijskog pisanja može biti od velike pomoći u rešavanju emotivnih problema, anskioznosti i lakših oblika depresije, kao i svakodnevnog stresa raznih vrsta.
Ovaj dnevnik je samo za vas
Kada pišete vaš lični teraputski dnevnik, važno je da uvek imate na umu da ovde ne pišete vašu ličnu životnu priču, koju će neko kasnije čitati i komentarisati. Ovaj dnevnik je za vas i samo za vas, to je vreme za vaš lični rast i razvoj, negovanje, razumevanje i brojna otkrića, tako da neka bude samo za vaše oči.
Dok pišete, nemojte brinuti o pravilnom pisanju, gramatici, sintaksi, ili o tome da li ste dobar pisac ili ne. To uopšte nije važno, s obzirom da ćete dnevnik čitati samo vi. Važno je samo da vi razumete ono što ste napisali.
U tu svrhu, pronađite neko sigurno mesto gde ćete držati dnevnik, kako niko ne bi mogao da ga čita osim vas. Eventualno, možete podeliti dnevnik sa vašim terapeutom, savetnikom ili osobom od krajnjeg poverenja. Ali i ne morate.
Kako bude vreme prolazilo, a vi rasli i sticali nova saznanja o sebi, možda ćete se iznenaditi kako niste ista osoba od pre nekoliko nedelja ili meseci. To je predivan proces pisanja terapijskog dnevnika, koji će vas uvek držati u kontaktu sa samim sobom i omogućiti kvalitetniji mentalni i fizički život.
U radionicama terapijskog pisanja možete naučiti osnovne tehnike vođenja terapijskog dnevnika. I tako dobiti svog ličnog terapeuta koji će vam uvek biti pri ruci. I kome uvek možete da se vratiti onda kada vam je teško. A i to je sasvim dovoljno, zar ne?
